Subotica: Priča o Gradskoj kući

U Vojvodini je to poseban doživljaj, jer kada je vedro nebo, pogled može da leti kilometrima.

Nova tehnologija uz dronove može omogućiti mnogo, ali popeti se na divan vidikovac je potpunije iskustvo.

Posle panoramskog razgledanja bitnih tačaka krajnjeg severa Srbije, na red je došla izuzetno bitna građevina.

Tog jednog od najtoplijih dana ovog prestupnog leta naša uzrasno šarena grupa popela se pod vođstvom Ane Ječmenice i domaćice iz Gradska kuće na prelep vidikovac ovog remek-dela secesije.

Često reči budu suvišne kada pogled ima ovakav rakurs. Mogućnost razgledanja bez ikakvih prepreka sa obezbeđenog balkona je predivno iskustvo.

Gradska kuća u Subotici je najveća, a po mnogima i najlepša građevina Subotice.

Podignuta je za dve godine.

Radovi su krenuli od 1908. a završeni 1910.

Vrhunski majstori onog vremena još pune dve godine ukrašavali su njene enterijere.

Podignuta je po projektu Marcela Komora i Dežea Jakaba, budimpeštanskih arhitekata, u tada vrlo modernom stilu – mađarskoj varijanti secesije.

Ukrašena je s bezbroj šara stilizovanog cveta.

Gradska kuća je skladan spoj umetnosti i zanata.

Visoka je 76, terasa vidikovca je na 45,5, duga 105,08, široka 55,56 metara, a prostire se na 5.838 kvadratnih metara.

U nedostatku Ajfelovog tornja ovo je bilo sasvim dovoljno da se na sve četiri strane ravnica razgleda uz prijatno strujanje vazduha.

Sparina koja vlada na tlu je ovde nestala.

Pošto je u samoj zgradi u nižim delovima svečana sala za venčavanje, neko od supružnika može veštim manerom da napravi izlet do samog vrha.

Do trećeg sprata su normalne, a onda kreću spiralne, metalne, kao protivpožarne stepenice.

Tih 135 letvica deli vas od predivnog subotičkog nebeskog pogleda.

Prosto je neizostavno prilikom posete popeti se do vrha pa makar napolju bilo +37 Celzijusovih stepeni i vlaga od 70 odsto.

Nakon napornog uspona ovo je nagrada za uporne posetioce.