Švajcarska: Relativnost vremena i istorije u Bernu

I nezavisnost i sloboda zemlje će biti ugroženi ako medveda ne bude bilo u pedantno uređenom brlogu. Slično verovanju da će poslednji gavran u londonskom Taueru označiti kraj britanske monarhije, a poslednji majmun na Gibraltaru gubljenje engleskog suvereniteta nad stenom. Medvedi su čuvari Berna od 1513. godine. Populaciju je nedavno obnovio svojom donacijom bivši ruski predsednik – Medvedev.

Stari Bern je rekom okružen sa tri strane i čine ga tri paralelne ulice. Sva obeležja švajcarske arhitekture ovde su prisutna još iz srednjeg veka: kamene zgrade, arkade koje štite prolaznike, erkeri, freske na zidovima. I renesansne fontane sa alegorijskim figurama – Samsona, Mojsija, osnivača grada Ceringera, čudovišta koje jede malu decu… Sivi peščar zgrada oplemenjuju zastave – najveći broj koji sam u nekom gradu video, sa izuzetkom malteške Viktorije – posvuda su slikovite zastave dvadeset šest kantona i konfederacije.

Granicu prvog srednjevekovnog naselja označavala je Zytglogge („Vremensko zvono“), kula sagrađena početkom trinaestog veka. Na njoj su časovnici koji odbrojavaju sate udarcima merioca vremena, žakmara, u veliko zvono. Prati ih defile živopisnih figura. Nekada je kula bila ženski zatvor, posebno za dame koje su posrnule sa sveštenicima. Gradska katedrala integrisana je u jezgro starog grada. Građena je od 1421. do 1893. godine (i to u bogatoj Švajcarskoj!) i ima najviši toranj u zemlji. Za vreme reformacije, početkom šesnaestog veka, lišena je unutrašnjih ukrasa, sem dva, koji su primer savršene religiozne umetnosti. Prvi su vitraži, koji uključuju pored biblijskih scena i „Ples smrti“ (Dance macabre) – predstavu smrti, koja poziva predstavnike svih društvenih staleža – memento mori za svakoga. Drugi je predstava strašnog suda u pročelju Katedrale. Uvek me je interesovala predstava sudnjeg dana u crkvama i manastirima, kao i kod velikih slikara (Mikelanđelo, Memling). Pošto u Svetom pismu nema detaljnih uputstava, svaki umetnik se snalazio da na svoj način naslika pravednike i grešnike, raj i pakao. Ali, retko se sreće strašni sud isklesan u kamenu. Scenom na Minsteru predsedava arhangel Mihailo, sa isukanim mačem i terazijama. Iza njega su Pravda i deset lakomislenih i mudrih devojaka, alegorija na neočekivan dolazak Isusov. S desne strane (leve za posmatrača) su pravednici koji idu u raj, a s leve, grešnici i pakao. Surove su scene večnih muka u paklu. Neke figure su obavijene neugasivim plamenom, druge izjedaju crvi, a sveštenika koji je počinio blud sa monahinjom đavo kastrira klještima.

U Bernu su privremeno boravište našli Ajnštajn i Lenjin. Kažu da je Anštajnu Zytglogge bila inspiracija za teoriju relativnosti vremena. Dok se klackao tramvajem do kuće, gde ga je čekala Mileva, zamislio je da tramvaj ide brzinom svetlosti – vreme na kuli bi stalo, a on bi ipak putovao u prostoru i vremenu. A Lenjin je pokazao da je i istorija relativna – u Bernu je pripremio Oktobarsku revoluciju, prerušen u ljubitelja ptica i pozavaoca pečuraka.