Svake nedelje udahnemo mikroplastiku u veličini kreditne kartice

Međutim, nejasno je kako mikroplastika utiče na naše zdravlje. Postoje dokazi da mikroplastika može da ubije ljudske ćelije, kao i da uzrokuje probleme sa plodnošću i upalu creva kod miševa. Drugi problem je što mikroplastika može da ugosti viruse i bakterije, kao i opasne hemikalije.

Naučnici su 2019. utvrdili da 16,2 komadića mikroplastike putuje u naše disajne puteve svakih 60 minuta. To je otprilike količina mikroplastike jedne kreditne kartice svakih sedam dana, prenosi Live Science. Mikroplastika su mali komadi dužine manje od 5 milimetara koji potiču od ostataka robe široke potrošnje i industrijskog otpada.

Mikroplastika je svuda oko nas – u okeanu, u atmosferi, pa čak i u flaširanoj vodi. Neka mikroplastika je rezultat ekoloških katastrofa. Na primer, 1997. godine brodski kontejner sa 4,8 miliona LEGO komada prosuo se u okean u blizini Velike Britanije, što je izazvalo dugotrajne posledice. Procenjuje se da je oko 3.178.807 komada lutalo širom sveta, a ljudi još uvek pronalaze te LEGO delove skoro tri decenije posle incidenta.

Zatim postoji Veliko pacifičko smeće, koje pluta usred okeana između Havaja i Kalifornije. Sadrži plastične ostatke i postalo je dom za sve vrste morskog života, uključujući anemone, crve i rakove. Međutim, ovo nije nešto za slavlje. Određene vrste koje obično borave u blizini obalskih područja mogu postati invazivne kada putuju u nove domove.

Kako se toksična mikroplastika kreće unutar ljudskog respiratornog sistema i njen uticaj na naše zdravlje do sada nije bio predmet većeg broja istraživanja. Nedavne studije pokazuju da mikroplastika može izazvati značajne zdravstvene probleme. U novom časopisu Phisics of Fluids, istraživači su koristili kompjutersko modelovanje da ispitaju efekte udisanja mikroplastike i gde se te sitne čestice talože.

Prvi autor, Mohamed S. Islam, viši naučni saradnik na Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Sidneju, rekao je u saopštenju.

„Milioni tona ovih mikroplastičnih čestica pronađeni su u vodi, vazduhu i zemljištu. Globalna proizvodnja plastike raste, a gustina mikroplastike u vazduhu je u značajnom porastu. Po prvi put, 2022. godine, studije su otkrile mikroplastiku duboko u ljudskim disajnim putevima, što izaziva zabrinutost zbog ozbiljnih opasnosti po zdravlje disajnih puteva.“

Naučnici su ispitivali sferične, tetraedarske i cilindrične plastične čestice, koje kruže kroz respiratorni sistem. Zaključili su da će se najveći komadi najverovatnije zaglaviti u gornjim disajnim putevima kao što su nosna šupljina ili zadnji deo grla. Ovi veliki komadi bili su 5,56 mikrona ili sedamdeseti deo prečnika ljudske kose.

Naučnici dalje planiraju da utvrde kako plastične čestice dospevaju u naša pluća, ispitujući faktore kao što su vlažnost i temperatura, prenosi k1info.rs.