Svaki peti bez seksa od početka pandemije, isto toliko njih imalo jednom mesečno

Najviše ispitanika, odnosno skoro 30 odsto od njih ukupno 433 koji su učestvovali u anketi na portalu Danasa ovog meseca, istaklo je da seksaulne odnose ima više puta nedeljno, 19 odsto više puta mesečno, a 18 odsto da uopšte nije imalo seks od početka pandemija.

Jednom sedmično ljubav je vodio svaki deseti ispitanik u ovom mini istraživanju, a 4,5 odsto je reklo da je to činilo svakog dana.

Skoro polovina je odgovorila da je pandemija korona virusa uticala „veoma loše“ na njihov emotivni i seksualni život, zadovoljno je 18,5 odsto, dok je 6,6 odsto istaklo da je pandemija pozitivno uticala na njihove seksualne navike.

U anketi Danasa svaki peti je odgovorio da se uzdržavao od seksa zbog epidemije kovida, a najviše njih je odgovorilo da tokom ovog perioda nije imalo više od jednog partnera.

Pandemija i epidemiološke mere očigledno su različito uticale na naše građane po pitanju emotivnog i seksualnog života.

Sudeći prema odgovorima koje smo dobili neki su se tokom zatvaranja i policijskog sata više zbližili, neki dodatno udaljili, a parovi koji su bili zatvoreni sa decom svakako su manje imali prostora da posvete pažnje jedno drugome.

Oni koji nisu imali partnere u početku je bilo teško da ostvare emotivnu vezu, a neki su se ponašali kao da se ništa ne dešava.

Ispitanici u Danasovoj anketi uglavnom su negativno komentarisali uticaj pandemije na njihov seksualni život.

„Uništila mi je seksualni život. Pošto deca ne idu u školu već onlajn, pa samim tim ostaju dugo budni, dok oni odu u krevet ja sam već mrtav umoran i ne uopšte razmišljam o seksu, već samo kako da se naspavam. I tako mesecima“ i „Loše, karantin sa devojkom sa kojom živim se ispostavio jako loše, raskinuli smo. Osećaj da si zaključan sa nekom osobom jer to tako mora vodi ka trajnoj erektivnoj disfunkciji“, neki su od komentara kojima su građani Srbije u Danasovoj anketi izrazili nezadovoljstvo uticajem pandemije na njihove seksualne odnose.

Kroz komentare koje su napisali u anketi, građani su izrazili mišljenje da je pandemija kod ljudi koji su singl samo dodatno produbila samoću, te su se neki od njih zbog toga osećali depresivno ili frustrirano, a mnoge od njih korona virus je sprečio u upoznavanju novih partnera.

Među ispitanicima su i oni koji smatraju da je pandemija korona virusa imala izuzetno pozitivan uticaj na njihov seksualni život.

„Začeo sam sina za vreme pandemije. I imao redovan seks. A znam još puno ljudi oko sebe što su začeli decu u istoj toj koroni, tako da mislim da tvrdnje nisu tačne. Bilo je i seksa a i natalitet se povećao, samo tv nam plasira samo ružne stvari. Živela ljubav!“, naglasio je jedan od ispitanika.

Boravak kod kuće tokom pandemije uglavnom je, prema ocenama anketiranih građana, imao negativan uticaj na seksualne kontakte sa njihovim partnerima, ali među odgovorima nalaze se i oni koji su takvo iskustvo ocenili kao veoma značajno i pozitivno u njihovom odnosu sa partnerima.

„S obzirom da se često nije radilo u prostorijama poslodavca, već kod kuće, te nije moralo da se putuje do i od posla, to je donelo više vremena za seksualne aktivnosti. Prija mi“, naveo je jedan od anketiranih građana.

Lekar i savetodavni psihoterapeut Marko Jovašević u razgovoru za Danas kaže da se ovi podaci ne bi drastično razlikovali ni sa onima pre pandemije jer, kako objašnjava, loš seksualni život je posledica sistemskog problema današnjeg načina života.

Kako dodaje, ljudi su hronično izmoreni, anksiozni i imaju česte depresivne epizode.

„Čak i godišnje doba može uticati na seksualno raspoloženje. Kao sistemski porodični terapeut, ja posmatram ceo taj sistem. Postoji konstantna borba za egzistenicu i taj teror sreće, pa je onda radno vreme od 9 do 17-18 sati“, napominje naš sagovornik.

Ipak, kaže da je činjenica da se tokom pandemije pogoršalo stanje stanje u odnosima i da se to vidi i u praksi.

„Imamo porast raskida i nasilja u porodici. Međutim, korona nije bila uzrok, već katalizator i pokrenula je neke stare probleme. Nekada su parovi uspevali da probleme guraju pod tepih i mogli su da pobegnu jedno od drugog na posao ili u druge obaveze. Pandemija ih je osudila da više vremena provode zajedno, a oni nisu bili spremni na to“, ističe Jovašević.

Zamislite te radne dane, dodaje on, gde se dvoje ljudi u odnosu vide dva sata dnevno.

„Ne postoje najnormalniji uslovi da se stvori romantika. Seksualnom odnosu obiiično prethodi neko druženje, a to je gotovo nemoguće kada imamo tako malo vremena“, ukazuje sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima, seks nije najbitniji u odnosu dvoje ljudi, ali ujedno bez njega nema odnosa.

„Ono što je najbitnije kako bi odnosi funkcionisali i opstajali, jeste asertivna komunikacija o seksu. Najveći problem kod partnera jeste taj što ne pričaju o svojim seksualnim željama i što su im neke stvari potpuni tabu, iako su dugo u odnosu. Imaju neke fantazije, ali nisu otvoreni i opušteni da o tome razgovaraju s partnerom“, objašnjava Jovašević.

Prema njegovim rečima, seks jeste važan ali je i važno da mu ne dajemo važnost, kakvu je dobio kroz hiperseksualizaciju.

„On je neka ravnoteža između onog primarnog u nama, po čemu smo slučni sa životinjama, ali se kod nas razvija i racionalni deo mozga koji pokušava da obajsni  sve. Tu treba napraviti balans, jer zanemarivanje sekualnog života nesumnjivo utiče na mentalno zdravlje. Međutim, danas je društvo hiperseksualizovano, što znači da je dostupnost seksa i seksualnih konotacija velika. Vama se sve to sada nalazi na klik, u širokoj je upotrebi, prisutno u medijima. Čovek je preterano izložen tome i pogubljen je kako to da shhvati“, ocenjuje Jovašević.

Građani su usaglašeni i da je pandemija korona virusa imala negativan efekat na učestalost izlazaka na dejtove, te je 48,5 odsto ispitanika bilo saglasno da je taj efekat jako loš, a više od petine anketiranih građana reklo je da je tokom pandemije koristilo dejting aplikacije.

Još je veći procenat anketiranih koji su se izjasnili da je pandemija imala jako loš uticaj na započinjanje novih veza. Od ukupnog broja ispitanika, 57,04 odsto njih se složilo da je pandemija imala jako loš uticaj po tom pitanju, 15,70 odsto njih je reklo da je imala zadovoljavajuć uticaj, 12,24 odsto da može i bolje, da je jako dobar uticaj pandemije označilo je 5,08 odsto ispitanika i 7,39 odsto njih izjasnilo se da je uticaj pandemije na započinjanje novih veza bio odličan.

„U početku uopšte nisam izlazila niti imala seksualne odnose, tek sam sredinom 2021. godine počela ponovo imati emotivne/seksualne odnose. Nažalost, uzrok svemu nije bila samo bojazan od širenja zaraze nego i sam lockdown i nemogućnost ostvarivanja društvene interakcije i upoznavanja novih ljudi“, navela je jedna od učesnica u Danasovoj anketi.

Od početka pandemije 22 odsto ispitanika koristilo je društvene mreže i druge sajtove za upoznavanje.

Dr Slađana Jović, specijalista socijalne medicine, sistemski porodični terapeut, ističe za naš list da su pandemija i posledično karantin, provođenje više vremena kod kuće i rad na daljinu, doneli mogućnost za intenzivnije korišćenje društvenih mreža i samim tim potencijalno povećanje broja osoba sa kojima se komunicira.

„U praksi, najčešće sve počinje i završava se u virtuelnoj priči, i kao što je i vaša anketa pokazala, ljudi nisu previše zadovoljni kvalitetom uspostavljenih veza“, objašnjava Jović.

Govoreći o pandemiji strahodima, ona napominje da je intenzitet doživljenog stresa i odgovor na stres individualan, jer u istoj situaciji ne reaguju svi ljudi isto.

„Veoma je bitna struktura ličnosti koja se uglavnom formira u primarnoj porodici, i naša psiho-fizička rezilijencija (otpornost) na kojoj možemo i svesno raditi, primenjujući zdrave stilove života i učeći veštine komunikacije. Nažalost veoma su zastupljeni neadekvatni odgovori na stresnu situaciju, pribegavanje alkoholu ili sedativima, pa i njihova kombinacija, što potvrđuju i brojne kolege lekari koji rade psihoterapiju indiividualno ili sa grupom. Sve ovo otežava odlaske na dejtove i započinjanje odnosa“, naglašava naša sagovornica.