Broj preloma kuka kod starijih osoba dramatično porastao u svetu i kod nas

Ovim povredama su mnogo podložnije žene nego muškarci (4:1). Glavni razlog je gubitak koštane mase tj. osteoporoza. U postmenopauzalnom periodu života žene mogu izgubiti i do dva odsto koštane mase u toku jedne godine. Ako taj period traje deset godina, to znači 20 odsto koštane mase manje.

Mogućnost preloma se uvećava što je čovek stariji. Broj preloma kuka kod žena povećava se posle šezdesete godine, a kod muškaraca nešto kasnije. U poznijim godinama za prelom kuka dovoljan je i banalan pad u kući, okretanje u krevetu, podizanje težeg tereta… Ne retko oslabljen vid ili vrtoglavice dovode do takvih padova, a posledice su velike. Kosti su u tom životnom dobu kod mnogih starijih osoba istrošene i lome se gotovo same od sebe (spontane patološke frakture). Prvi znak postojanja ozbiljnijeg stadijuma osteoporoze može da bude prelom ručnog zgloba. To je alarmantan signal da se hitno počne terapija ublažavanja posledica osteoporoze. Osteoporoza se lekovima neće izlečiti, ali na dužu stazu može da se prevenira eventualni sledeći prelom.

Mnogi stariji smatraju da je to neminovnost starenja i zbog neobaveštenosti, rezignacije ili nekog drugog razloga, većina ništa ne preduzima. Posle preloma ruke često je slučaj da se polomi jedan, pa drugi kuk, a to može dovesti do smrtnog ishoda.

Stručnjaci upozoravaju da pacijent sa prelomom kuka prolazi kroz stanje slično agoniji. To su imobilni i nepokretni ljudi sa teškim oporavkom.

U svim razvijenim društvima neophodno je utvrđivanje strategije u koju bi bile uključene prevencija, hirurška intervencija, fizikalna terapija kao i institucije za zbrinjavanje starih lica. I dok se Evropa i SAD, koje takođe „boluju“ od sindroma starog stanovništva, nacionalnim strategijama uveliko pripremaju da ovaj problem saniraju, kod nas to ide sporije, a potrebe za tim su sve veće.

Pacijenta sa prelomom kuka trebalo bi operisati u prvih 48 sati. Po pravilu, u pitanju su stari ljudi pa često već imaju i neko hronično oboljenje koje se mora brzo sanirati da bi pacijent izdržao operaciju. Svako odlaganje operacije povećava opasnost od novih komplikacija: dekubitusa, urinarne infekcije, zapaljenja pluća i drugih komplikacija. Prema rečima naših renomiranih stručnjaka odlaganje operacije povećava smrtnost pacijenata koja se kod nas, na godišnjem nivou, kreće oko 30 odsto. Američko iskustvo pokazuje da je uvođenjem protokola o blagovremenoj operaciji intrahospitalna smrtnost smanjena sa 5,0 na 1,8 odsto. Nema nikakvog razloga da se i mi ne organizujemo bolje.

Prema statistici, jedan od najčešćih prvih pet razloga za hospitalizaciju u dobu preko 65 godina u Beogradu je prelom kuka. Prosečno se 4.000 starijih od 65 godina godišnje primi u bolnicu zbog povreda kuka, i to više žena nego muškaraca.

U saniranju preloma kuka što je, inače, skupa intervencija, ne koriste se samo proteze. Znatan broj preloma rešava se tzv. fiksacijom specijalnim pločama i šrafovima. Međutim, kod starijih ljudi uglavnom se primenjuje sistem proteza i zavisno od starosti ugrađuju se hibridne i cementne proteze za ovu populaciju. Ono što kao društvo možemo i moramo učiniti to je prevencija preloma kuka i to kampanjama o podizanju svesti o značaju osteoporoze i prevencijom padova.

Značajniju ulogu u prevenciji imaju izabrani lekari koji bi upućivali pacijente na rutinske preglede gustine kostiju, osteodenzitometrije i potom određivali odgovarajuću terapiju. Pacijenti moraju biti obavešteni da uzimanje kalcijuma bez vitamina D u obezbeđivanju čvrstine kostiju ne daje željene efekte kao i da borbu protiv osteoporoze treba početi u četrdesetim godinama života, zdravom ishranom i rekreacijom.

Stanovanje treba prilagoditi svom zdravstvenom i ekonomskom statusu i uvek misliti na to da sve prepreke i moguće uzroke pada treba eliminisati ili dovesti u najmanju meru. Skloniti sve nepotrebne stvari pošto je dom gde živimo najčešće mesto povređivanja starijih osoba. Razlozi mogu biti od klizavih podova, tepiha, pragova, neobezbeđenog stepenište, neodgovarajućeg rasporeda nameštaja, neodgovarajućeg osvetljenja. Broj rizika od preloma kuka dodatno se povećava ako osoba živi sama. Samo u Beogradu se broj samačkih staračkih domaćinstava u poslednjim decenijama značajno povećao sa 2% na čak 11%. Mnogi stariji su u postupku postbolničke nege prepušteni dobroj volji rodbine i komšija.

Ne želimo da starost bude vreme patnje i bola, već aktivnog i produktivnog života usklađenog sa potrebama i mogućnostima. Sprečiti, a ne lečiti najbolja je preporuka i za ovaj važan segment zdravlja starijih i svih ostalih.