Sve o mogućim uzrocima gubljenja sluha

Prema njegovim rečima, ovo oboljenje unutrašnjeg uha još uvek nije do kraja istraženo. Postoje dve teorije o tome zbog čega se javlja ta bolest.

– Po prvoj teoriji uzrok akutne gluvoćeje virusna upala ušnog nerva idiopatskog tipa. U ovom slučaju dolazi do prekida prenosa nervnog impulsa (struja koja prolazi kroz ljudski nerv). A po drugoj dolazi do zapušenja malog krvnog suda, te slušne ćelije ostaju bez kiseonika, što dovodi do infarkta unutrašnjeg uva odnosno pada sluha. Najčešće se dešava kod starijih pacijenata sa lošom perifernom cirkulacijom i dijabetesom – priča dr Pavlović.

On objašnjava da se akutna gluvoća manifestuje naglim padom sluha, što je u praksi preko 30 decibela na više frekvencija. Međutim, neki pacijenti se žale i na jake vrtoglavice propraćene mučninom.

– Oboleli se uglavnom žale da ne čuju na jedno uho i da su to primetili pri buđenju. A zbog naglog pada sluha, kod njih se javljaju i dva fenomena. Javlja se subjektivni osećaj zvuka koji pacijenti opisuju kao pištanje, zvrčanje, zujanje, a objektivne zvuke iz okoline čuju izobličeno, što se poredi sa distorzijom i mikrofonijom. Takođe, jaki tonovi im stvaraju osecaj bola u tom uhu – navodi naš sagovornik.

Doktor Pavlović naglašava da se izobličeni zvuci ili takozvano zujanje u uhu javlja i kao posledica akustičke traume. To oboljenje prepoznatljivo je i po pritisku u uhu. Pacijent oseća i zagluvost, drugačije rečeno „puno uho“.

– Akustička trauma se često javlja nakon izloženosti uha glasnoj muzici u diskoteci, na koncertu ili pri pucanju iz vatrenog oružja. U najvećem broju slučajeva, ovo zujanje i osećaj zaglunutosti je blago i uglavnom prolazi posle nekoliko sati, ili već sutradan – objašnjava dr Pavlović.

On kaže i da je to prolazna akustička trauma pri kojoj je potreban kraći vremenski period da bi se slušne ćelije metabolički oporavile.

– Ukoliko zujanje ni sutradan ne prestane, a ako je propraćeno još i osećajem zapušenosti, to je znak trajne akustičke traume, oslabljenog sluha. Ono ukazuje na trajno oštećenje slušnih ćelija, pa je neophodno da se sa terapijom počne što pre, da bi lečenje bilo uspešno – upozorava dr Pavlović.

Naš sagovornik dodaje da nema adekvatnog testa kojim bi se predvidele akustička trauma i akutna gluvoća.

On se priseća da je nedavno rađen i eksperiment u streljani u kome je učestvovalo nekoliko desetina ljudi. Ispitivanje je trebalo da dovede do saznanja koliki stepen oštećenja sluha će dovesti kod svakog od njih pri pucanju iz vatrenog oružja. Međutim, konstatovano je da neki od učesnika ceo život mogu da se bave ovim hobijem i ne oštete sluh, a drugi su pak još pri prvom testiranju imali minimalan pad sluha.

– Kada se javi pacijent kod koga se posumnja da ima akutnu gluvoću ili pak akustičku traumu, pre početka terapije radi se ispitivanje sluha audiometrijskim testom. Njime se ustanovljava stepen pada sluha – kaže dr Pavlović.

On objašnjava da je ovo subjektivna metoda i zahteva saradnju pacijenta. A ispitivanjem se određuje koliki je stepen i tip nagluvosti.

– Postoje dve vrste oštećenja sluha. Konduktivno ili provodno – do njega dolazi zbog patološkog procesa u srednjem uhu, jer je prenos zvuka preko slušnih koščica oslabljen ili onemogućen. Druga je senzorineuralna vrsta i do nje dolazi usled oštećenja slušnih ćelija ili akustičkog živca. Javlja se i kombinacija ove dve takozvana mešovita nagluvost – objašnjava naš sagovornik.

Doktor dodaje i da se ovaj test izvodi u kabini za audiometriju, da bi se pacijent izolovao od spoljašnje, takozvane bele buke. To je zvuk, od 20 do 30 decibela, koji je prisutan čak i u tišini.

– Pacijent tokom testiranja ima slušalice na glavi preko kojih mu se kompjuterskim putem puštaju čisti tonovi različitih frekvencija. Njegov zadatak je da kada čuje određeni ton, pritiskom tastera to i potvrdi – objašnjava ovaj otorinolaringolog.

Po završetku testa, kriva na dijagramu pokazuje stepen oštećenja sluha, a terapija kojoj lekari pribegavaju u ovakvim situacijama su visoke doze kortikosteroida parenteralno( injekcije ili infuzija) ili davanje istih u uho.

– Nakon sedam ili više dana, oštećenje slušnih ćelija nije moguće povratiti i tada često zujanje postaje vaš doživotni saputnik. Pri teškim oblicima gluvoće, kao i u neutralisanju neprijatnih zvukova pomaže korišćenje slušnog aparata. Pacijentu sa ovakvom vrstom oštećenja treba naglasiti da mu ovo medicinsko pomagalo neće vratiti sluh, već samo omogućiti lakšu komunikaciju sa okolinom – ukazuje dr Pavlović.

Međutim, padu sluha praćen zujanjem u vidu šuštanja, pištanja i brujanja ukazuje i na druga oboljenja. Ovi simptomi se viđaju i kod otoskleroze.

– Oslabljen sluh je posledica okoštavanja uha. Kod ovog oboljenja najčešće okoštava slušna koščica, te je prenos sluha oslabljen. Tip nagluvosti je provodna, takozvana konduktivna – kaže naš sagovornik.

On naglašava da je ovo oboljenje posledica srednjeg uha. A oslabljen sluh je posledica gubitka u prenosu slušne energije od bubne opne do unutrašnjeg uha.

Takođe, zujanje u vidu šuškanja često je praćeno i osećajem zapušenosti odnosno punog uha, može biti i posledica „bezazlenog“ čepa ušne masti (cerumenskog čepa). Ukoliko se pregledom ustanovi da je to uzrok navedenih simptoma, onda se ono ispere ili instrumentalno očisti.

– Uzrok ovih zvukova može biti i znak oslabljene funkcija Eustahijeve trube, pa čak i početna faza upale uha. Ukoliko otoskopskim pregledom nije moguće ustanoviti patološke promene na bubnoj opni, funkciju Eustahijeve trube proveravamo timpanometrijom ( dijagnostička metoda za proveru funkcije srednjeg uha). Njome se meri pritisak u šupljini srednjeg uha i pokretljivost bubnih opni – objašnjava dr Pavlović.

Dr Dušan Pavlović se osvrnuo na laboratorijski eksperiment britanskih naučnika koji je pre nekoliko godina započet na Oksfordu, a nastavljen na univerzitetu Šefild.

– Naučnici univerziteta Šefild uspeli su da od matičnih ćelija u laboratoriji proizvedu čulne neurone. Oni bi potom hirurškim putem trebalo da budu ugrađeni u uho i to bi omogućilo obnavljanje izgubljenog sluha – kaže dr Pavlović.

On objašnjava i da se te ćelije koje detektuju zvuk formiraju jedino dok je plod u majčinom stomaku. To znači da ako se ove ćelije pre ili nakon rođenja iz bilo kog razloga oštete, ne postoji način ili lek kojim bi one bile popravljene ili obnovljene. A rezultat je postepeno gubljenje sluha i/ili potpuna gluvoća.

– To je i bio razlog što je tim istraživača pokušao da matične ćelije, koje su, inače, osnovne ćelije za stvaranje svih tkiva i organa u telu, (re)programira, ili da im se zada određenim postupcima da se ponašaju kao slušne ćelije, a da u laboratorijskim uslovima izrastu u slušne neurone – priča Pavlović.

On je dodao i da je istraživanje još uvek u ranoj fazi u kojoj je i načinjen uspeh na eksperimentima sa životinjama. Ali, i taj korak je milionima koji žive u svetu potpune tišine dao veliku nadu da će prvi put čuti žamor okoline.

– Vođa ovog istraživačkog tima doktor Marčelo Rivolta nedavno je rekao da će do patentiranja leka i njegove primene na ljudima proći sigurno još nekoliko godina – zaključuje dr Pavlović.

Veštačko uho

Kohlearni implant (veštačko uho) ugrađuje se kod gluvih osoba ili kod dece koja su rođena sa ovom manom. Ono se sastoji iz dva dela – procesora koji zvuke iz naše okoline pretvara u električni signal, i elektrode koja se hirurškim putem ugrađuje u unutrašnje uho. Ona direktno stimuliše slušni živac. Koliko je važna hirurška ugradnja veštačkog uha, toliko je bitna i sama rehabilitacija na kojoj pacijenti specijalnim metodama uče da raspoznaju zvuke, glasove i reči. Sa primenom ovog medicinskog pomagala u svetu se počelo sredinom 80. godina, a kod nas je ova metoda zaživela pre desetak godina.

Uzroci senzorineuralne nagluvosti

Do oštećenje sluha dolazi i sa pomeranjem starosne granice života aveoma bitan činilac toga je buka. Kod nekih pacijenata do oštećenja sluha može doći i usled primene ototoksičnih lekova, koji štetno deluju na ćelije unutrašnjeg uha, ali i zbog povrede glave ukoliko ona dovede do kontuzije unutrašnjeg uha.

Akustički tumor

Najopasniji uzrok zujanja u uhu je akustički tumor. Ovo je benigni tumor ušnog živca koji se, ukoliko se dijagnostikuje na vreme, može i uspešno operisati. Zbog toga su otorinolaringolozi uvek posebno oprezni kada se jave pacijenti sa jednostranim zujanjem i, ukoliko nakon osnovnog audiometrijskog ispitivanja postoji i najmanja sumnja na ovaj tumor, pacijent se šalje da uradi auditivne evocirane potencijale i/ili magnetnu rezonancu glave.