Malme, kraj marta 2019. Građani su nezadovoljni (ne)dejstvima policije i savetovano mi je da se ne krećem u kasnim večernjim časovima ni u strogom centru grada.
Ono čime se grad ponosi je odnos prema okolini. Malme je više od zelenog grada, a ekološka svest ne samo lokalnih političara već i stanovnika je podignuta na najviši mogući stepen. Svedok sam da se deca od najmanjeg uzrasta uče kako treba selektovati otpad u kućnim, pa u stambenim uslovima i tih pravila se svi pridržavaju bez izuzetaka.
Sve je počelo od osamdesetih godina prošlog veka, kada je velika recesija praktično zamrzla industriju u Malmeu. Gradski oci i svi političari su postigli konsenzus i grad se okrenuo prirodi. Ta odluka se pokazala kao pravovremena i pravilna tako da je promenila ne samo ekološku svest građana već i sliku grada. Luka koja se nalazi zapadnije funkcioniše uz pomoć obnovljive energije, koji uključuje ne samo vetar, već i sunce. Po gradu možete videti zelene kamione za skupljanje organskog otpada koga pretvaraju u biogas.
Većina automobila i gradskih autobusa koji su svi zelene boje, koriste biogas. Vozila na klasična goriva (običan gas, benzin, dizel) koriste još uvek u najvećoj meri doseljenici ili turisti koji svojim transportom dolaze u sve većem broju.
Stanovnici koriste gradski autobus više nego svoja vozila. Čak su i taksi vozila – ekološka vozila. Biciklističke staze su svuda i iznose skoro 500 kilometara. Građani svih uzrasta koriste svoje bicikle bez obzira na sneg, hladnoću i kišu. Imaju neverovatan prioritet i treba im se sklanjati sa puta!
Vikendom su trgovi sa kafeima, restoranima, parkovima, obalama kanala, šetališta pored mora i najduže plaže Ribesborg, prepuni turista, porodica sa decom koji imaju veliki izbor za bavljenje raznim aktivnostima. Na parkove su stanovnici grada posebno ponosni. Ima ih skoro na svakom koraku, uređeni su i negovani, čisti i prava su oaza za odmor i uživanje. Šveđani vole da borave u prirodi i svaku zraku sunca koriste maksimalno.
Ovo je grad sa bogatom istorijom, o kojoj će vam sa ponosom govoriti starosedeoci ali i „iskustovodi“ ili vodiči koji govore po nekoliko jezika.
Bogata istorija sa kojom se susrećete na svakom koraku, preko tvrđava, katedrala, crkava, grobalja i starog dela grada govori o burnom životu grada.
O istoriji Malmea govore pored tvrđave i crkava još i dvadesetak muzeja. Ljubitelji kulture neće ostati uskraćeni. Ponuda obuhvata oko stotinak malih i velikih galerija, desetine pozorišta, gradsku operu, muzej čokolade i jednu od najvećih evropskih izložbenih dvorana savremene umetnosti.
Nisam uspeo (ovoga puta) da posetim najočuvaniji renesansni dvorac u Skandinaviji. Dvorac Malmohus Slottje izgrađen 1434. godine ima jako interesantnu istoriju i obećavam da ću se njemu posebno posvetiti. Reći ću samo da su u njega smeštena četiri muzeja – Pomorski i Muzej umetnosti, Gradski muzej i Tropikarijum.
U jednoj anketi, koju je na ulicama Malmea sprovela nova saradnica gradske uprave (Malmö stad) Linda Ranali Pajević, na pitanje šta im se najviše dopada u gradu u kome žive, većina je odgovorila – raznolikost.
Na pitanje, a šta im se ne dopada, opet je većina odgovorila – nesigurnost, koja je vezana za porast kriminala…
Takvom svakodnevicom danas diše ovaj, treći po veličini švedski i najkosmopolitskiji evropski grad.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.