Svega dve čaše vina mogu da dovedu do prekoračenja dnevnog limita unosa šećera

Osim toga, alkoholna pića sadrže velike količine kalorija, tako da dve čaše vina mogu da budu kaloričnije nego prosečan hamburger.

Kako prenosi Gardijan, britanska nevladina organizacija “Alcohol Health Alliance” (AHA) upozorila je da su etikete koje se nalaze na alkoholnim pićima “izrazito neadekvatne” i objavila nove analize sadržaja nekih popularnih vina.

Ispitan je sadržaj kalorija i šećera u 30 vrsta flaširanog crnog i belog vina, rozea, voćnog i penušavog vina koje se prodaju u Velikoj Britaniji.

AHA, koja predstavlja preko 60 zdravstvenih organizacija, je saopštila da u različitim vrstama vina postoji širok spektar varijacija kada je u pitanju količina šećera i kalorija, ali da se ove informacije uglavnom ne nalaze na etiketama, zbog čega potrošači nisu svesni šta unose u sebe.

Kako se navodi, prema zdravstvenim preporukama odrasle osobe ne bi trebalo da konzumiraju više od 30 grama šećera dnevno, ali analize su pokazale da je vrlo lako da se ovaj limit prekorači ako se popiju svega dve čaše vina.

Analiza AHA je pokazala da najveće količine šećera sadrže ona vina koja imaju najmanji procenat alkohola.

Kako objašnjavaju u AHA, pošto proizvođači nisu u obavezi da navedu količinu šećera na etiketama alkoholnih pića, često se dešava da se konzumenti opredele za pića sa manjim procentom alkohola misleći da je to zdravija opcija, ali zbog toga se dešava da oni i ne znajući unesu mnogo više šećera.

Analizom je ispitivana i količina kalorija u vinima.

Pokazalo se da dve čaše srednje veličine sa nekim od najkaloričnijih vina imaju više kalorija nego jedan hamburger u Mekdonaldu.

U AHA kažu da se ni na jednoj od 30 ispitanih vrsta vina nije nalazio podatak o količini šećera, dok je ta informacija obavezna za sva bezalkoholna pića.

Količina kalorija bila je navedena na manje od 20 odsto ispitanih vrsta pića.

“Potpuno je apsurdno što su proizvođači alokoholnih pića izuzeti iz obaveze da označe količinu šećera i kalorija u svojim proizvodima”, kaže profesor Jan Gilmor, direktor AHA.

Kako on objašnjava, potrošači koji kupuju mleko ili sokove imaju podatke o nutritvinim vrednostima “na dohvat ruke”.

“Ali ove informacije nisu obavezne kada je u pitanju alkohol – proizvod koji ne samo da podstiče gojaznost već je povezan i sa širokim spektrom zdravstvenih problema”, ističe Gilmor.

Prema njegovim rečima, neophodno je da vlasti i za alokoholna pića uvedu ne samo obavezno navođenje podataka o nutritivnim vrednostima, već i upozorenja o zdravstvenim rizicima prilikom konzumacije alkohola, pošto bi bolja obaveštenost potrošača mogla da dovede do smanjenja unosa alkohola a samim tim i smanjenih zdravstvenih rizika.