Svet bez kornjača

Od 356 vrsta koliko je postojalo u svetu, preko 61 odsto smatra se ozbiljno ugroženim, dok su mnoge od njih pred izumiranjem ili su već izumrle.

Neke od živih vrsta više ne postoje u prirodi već se mogu naći samo u posebnim odgajalištima. Jedna od njih, poreklom iz Jangcejkjang reke u centralnoj Kini, gigantska kornjača mekog oklopa, Rafetus swinhoei, svedena je na poslednja četiri predstavnika svoje vrste od kojih je samo jedna ženka. Svi pokušaji da se razmnoži u prethodnih osam godina, uključujući i veštačku oplodnju, završili su se bez uspeha te se očekuje da će smrću ove ženke, to nažalost biti kraj za čitavu vrstu. Neke druge, poput prelepe burmske zvezdane kornjače Geochelone platynota ili zapadnjačke močvarne, Pseudemydura umbrina, ubrajaju se među 25 najugroženijih vrsta kornjača na svetu koje, ukoliko ne dobiju hitnu zaštitu i potrebnu negu, čeka ista sudbina. Ovakvih primera, nažalost je mnogo.

Zbog svoje sporosti i neborbenosti, kornjače su oduvek predstavljale lak plen. Drevni ljudi su ih obilato koristili u ishrani, dok se i danas nemilosrdno eksploatišu, a da stvar bude gora, što je neka vrsta ređa, to je na crnom tržištu kućnih ljubimaca poželjnija i skuplja.

Brojni su razlozi koji su mnoge vrste kornjača doveli u nezavidan položaj. Pored klimatskih promena, problem su i uništavanje njihovih staništa, brojne bolesti i epidemije, ali i nedovoljna svest o njihovoj ugroženosti – a kako ističu istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji i Univerziteta u Džordžiji, autori opširnog preglednog članka nedavno objavljenog u časopisu BioScience, kornjače su trenutno među najugroženijim kičmenjacima na planeti – ugroženije su od ptica, riba, vodozemaca i sisara.

Na prvi pogled, njihov doprinos ekosistemu nije toliko primetan, te je, kako istraživači ističu, verovatno to jedan od glavnih razloga što se o izumiranju kornjača vrlo malo zna. Osim toga, naučnici navode da zbog izuzetne prilagodljivosti i zastupljenosti u skoro svakom kopnenom i vodenom okruženju naše planete njihovo prisustvo neretko uzimaju „zdravo za gotovo“, a prioritet daje statusu drugih, takođe, ugroženih vrsta.

Istraživači ističu kako kornjače najpre svojom izuzetnom težinom značajno doprinose biomasi na Zemlji. Što neka vrsta više doprinosi ukupnoj biomasi, to je njen uticaj na procese u ekosistemu veći. Zbog svog oklopa, teških kostiju, ali i pozamašne veličina koje neke od njih dostižu, kornjače nadmašuju mnoge kičmenjake i reptile. Sa druge strane, njihova jaja omogućavaju preraspodelu energije i hranljivih materija između vodenog i kopnenog sveta. Suva materija njihovih jaja sačinjena je skoro isključivo od proteina i lipida koji ostaju na kopnu da obogaćuju uglavnom siromašno priobalno tle na kom polažu jaja. A kako među njima ima biljojeda, mesojeda i svaštojeda, tako su i njihova jaja svojevrsna poslastica za razne vrste kičmenjaka i beskičmenjaka.

Poznatio je i da su kornjače prenosnici semena bez kojih neke vrste biljne vrste ne bi opstale. Tako je na primer Galapagoska kornjača redovan prenosnik velike količine semena na dugim rastojanjima dok su prilikom analize fekalnih uzoraka južnoafričke leopardske kornjače Geochelone pardalis pronađena semena čak 75 vrsta taksonomski vrlo raznovrsnih biljaka.

Mimo doprinosa u održavanju ekosistema na globalnom nivou, kornjače su takođe dobri obnavljači narušenih ekosistema u čemu im u velikoj meri pomaže njihova izdržljivost i prilagodljivost čak i na veoma zagađena staništa.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs