Povrće je osnova ove ishrane, foto: Alexander Mychko / Alamy / Alamy / ProfimediaNova nordijska kuhinja je definitivno u trendu. Da li je korisna za zdravlje, kao i mediteranska, piše nemačka agencija dpa, a prenosi Index.hr.
Kulinarski pokret Nova nordijska kuhinja pokrenut je u Kopenhagenu 2004. proglasom o nordijskoj prehrani u 10 tačaka, koji je razvilo i potpisalo 12 nordijskih kuvara, a čija se načela mogu sažeti kao regionalna kultura hrane zasnovana na čistoći, sezoni, etici, zdravlju, održivosti i kvalitetu.
„Kao nordijski kuvari, smatramo da je došlo vreme da stvorimo novu nordijsku kuhinju, koja se svojim dobrim ukusima i posebnim karakterom može da se poredi sa standardima najvećih svetskih kuhinja“, navodi se u proglasu.
Nekoliko godina kasnije Nordijsko veće ministara, međuvladina agencija Finske, Danske, Švedske, Islanda i Norveške, pokrenula je novi nordijski prehrambeni program kao potporu proglasu i za promicanje lokalne, regionalne i nacionalne hrane.Tako je 2017. osnovana Nordijska laboratorija za politiku hrane kako bi pomogao u rešavanju problema s hranom koji su identifikovani kao izazovi u ciljevima održivog razvoja Agende 2030 Ujedinjenih naroda.
„Fokus je na biljnoj i neprerađenoj hrani koja se nalazi u severnoevropskim zemljama“, kaže Karolin Groh, stručnjakinja u Odelu za hranu i prehranu Centra za savetovanje potrošača u Hamburgu.
Celovite žitarice, korenasto povrće, mahunarke…
Tipična nordijska hrana uključuje celovite žitarice, uglavnom raž, ječam i zob. Korenasto povrće kao što je cvekla i šargarepa takođe ima važnu ulogu, zajedno s pivom i regionalnim voćem kao štp su jabuke i krušake.
„Orasi, pečurke i mahunarke takođe su deo prehrane“, kaže Grot.
Ta hrana biljnog podrekla dopunjena je masnom ribom kao što je losos i skuše i mlečnim proizvodima s niskim udelom masti. Ulja u nordijskoj prehrani su uglavnom iz semenki uljane repice, suncokreta i lanenog semena. Meso je, prema Grotu, retko na jelovniku – obično samo jednom nedeljno.
„Nema velike razlike u odnosu na tipičnu mediteransku prehranu“, kaže ona, „budući da je osnova obje dijete slična.“
Mleko i mlečni proizvodi dopušteni su samo povremeno
Mediteranska prehrana se takođe zasniva na hrani biljnog podrekla. Osim povrća, osnovu čine voće, orašasti plodovi, semenke i mahunarke, uz žitarice, ribua i maslinovo ulje. Kao i u nordijskoj prehrani, meso i mlečni proizvodi se konzumiraju samo povremeno. Te namirnice daju telu mnogo vitamina, minerala, dijetalnih vlakana i sekundarnih biljnih metabolita. Osim toga, postoji obilje zdravih masnih kiselina iz ribljih i biljnih masti.
Šta kažu stručnjaci?
Predsednik Udruženja njemačkih lekara za nutricionističku medicinu (BDEM), dr Džordž Vešler , ipak nije spreman da nordijsku prehranu staviti u rang s mediteranskom.
„Ne mogu čvrsto da podržim nordijsku prehranu“, kaže on, „jer nedostaju čvrsti dokazi.“
Tačnije, Skandinavci ne žive duže ili primetno duže od južnih Evropljana.
„Očekivano trajanje života u severnoj i južnoj Evropi gotovo je identično – oko 85 godina“, kaže on.
„Plus ili minus godina potpuno je nevažno.“
Stope smrtnosti u celoj Evropskoj uniji takođe su slične. Prema Vešleru, one više zavise od kvaliteta zdravstvenog sistema nego od ishrane. Zato prelazak na nordijsku prehranu u nadi da ćete produžiti život nema smisla.
Osim toga, prema njemu postoji još jedna zamerka jer ovakav način ishrane ima relativno malo vitamina i dijetalnih vlakana, ali ima puno masti. Norvežani ne jedu mnogo citrusa ili zelene salate.
Pozitivna strana je obilje omega-3 masnih kiselina, posebno iz masne ribe. „I malo je mesa“, dodaje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
