Sveti Trifun i groznica povodom Dana zaljubljenih

Jedni 14. februar povezuju sa vinogradarima, drugi slave ljubav, nekima je taj koncept neshvatljiv, a tu su i oni koji danas ne praznuju.

Bilo kako bilo, danima unazad groznica povodom Dana zaljubljenih ne jenjava, sve je u znaku crvene boje, srca i ljubavi, a da li ste se nekada zapitali ko su bili Sveti Trifun i Sveti Vlantin?

Ko je bio Sveti Trifun?

Prema predanju, Sveti Trifun rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj porodici i bio je veoma pobožan od najranijeg detinjstva.

Kao dete vreme je provodio čuvajući guske, a od Boga je dobio „dar čudotvorstva i isceljenja“, pa je za života iscelio mnoge bolesnike, isterivao demone iz mnogih ljudi i pomagao onima koji su mu se obraćali za pomoć.

Proslavio se izlečivši kćerku rimskog cara Gordija, po imenu Gordijanu, od duševne bolesti, zbog čega ga je car izdašno nagradio.

Trifun je sve bogatstvo podelio siromašnima i nastavio da čuva guske. Pogubljen je za vreme vladavine cara Dekija, progonitelja hrišćana, jer nije želeo da se odrekne svoje vere. Sahranjen je u svom rodnom mestu.

Danas Svetog Trifuna slave esnafi, vinogradari i mehandžije. Veruje se da je on čuvar bilja i da upravo 14. februara priroda počinje da se budi iz zimskog sna, uz buđenje ljubavi kod ljudi.

Sveti Valentin – zaštitnik zaljubljenih

Postoje podaci koji pokazuju da Dan zaljubljenih sadrži tragove i hrišćanske i antičke tradicije.

Pre nego što je ustanovljeno praznovanje Svetog Valentina, stari Rimljani su sredinom februara organizovali pagansku proslavu – svojevrsnu lutriju u kojoj su mladi muškarci izvlačili iz kutije imena devojaka koje će im biti partnerke tokom godine. U pokušaju da prekine taj paganski običaj papa je naredio da se u kutije umesto ženskih imena ubace imena svetaca na koga će se muškarci i žene ugledati do kraja godine. Pošto mladi nisu bili oduševljeni takvom promenom, umesto paganskog boga Luperkusa, u čiju čast je organizovana lutrija, crkva je rešila da prigodni svetac koji će ga zameniti bude Valentin.

Postoje više teorija o Svetom Valentinu, ali najpoznatija je ona koja govori o mladom biskupu iz Ternija, koji se oglušio o odluku tadašnjeg rimskog cara Klaudija II, koji je zabranio venčanja, jer je smatrao da su oženjeni ljudi loši vojnici.

Biskup Valentin je potajno nastavio da venčava mlade parove, zbog čega mu je 14. februara 269. godine odsečena glava.

Legenda kaže da je Valentin pre smrti poslao oproštajno pismo slepoj tamničarevoj kćerki u kojem je bio žuti šafran u znak zahvalnosti za pažnju koju mu je ukazala. Bilo je potpisano „od tvog Valentina“.

Nedugo nakon smrti narod ga je proglasio svecem, a kasnije je dan njegove smrti postao praznik Sveti Valentin, zaštitnik zaljubljenih. Postoje mišljenja da je Sveti Valentin zamenio kult boginje Junone, koja je slavljena istog dana i bila u starom Rimu zaštitnica porodice i braka, zbog čega se tog dana ženama poklanjalo cveće. Uobičajeno je da se za Dan Sv. Valentina šalju ljubavna pisma, ali ona prema tradiciji ne bi trebalo da budu potpisana.