Sveti Valentin i Sveti Trifun obeležavaju se istog dana

Sveti Trifun – zaštitnik vinogradara

Prema narodnom predanju, nebeski zaštitnik vinogradara, vinove loze i ostalih poljskih useva, Sveti Trifun na dan kad ga crkva proslavlja, u zemlju stavlja dogorelo drvo iz vatre – ugarak, pa sneg počinje da se topi. Zato se veruje da je to početak kraja zime, a narednog dana, na jedan od 12 velikih hrišćanskih praznika – Sretenje Gospodnje – u prirodi se sreću zima i leto. Takođe se predviđa i da će, ako na praznik Svetog Trifuna padaju sneg ili kiša, godina biti rodna.

Iako je gotovo nepoznato da je zaslugom ruskog cara Ivana Groznog Sveti Trifun proglašen i za zaštitnika sokolara, srpski srednjovekovni spisi iz 16. veka potvrđuju dubinu vinogradarske tradicije koja se vezuje za ovog sveca iscelitelja iz Frigije. U „kolevci srpskog vinogradarstva“ – Velikoj Hoči i Orahovcu, gde je prve čokote vinove loze zasadio veliki župan Stefan Nemanja, Trifundan već više od 800 godina označava početak radne vinogradske godine.

U Negotinu posle orezivanja vinograda sledi celodnevno čašćavanje u slavu Svetog Trifuna, kojeg zovu i „Orezač“ ili „Zarozoj“, dok u timočkom kraju vinograde obilaze trudnice, koje u svakom obrežu po jedan čokot da rodi što više grožđa i da vino bude dobro. Vinogradari iz Aleksandrovačke Župe na molitvu idu sa sveštenikom i svim meštanima. Pojedina šumadijska sela slave Svetog Trifuna kao zavetan dan, jer se veruje da štiti letinu od grada i poplave.

Foto: FreeImages / Charlie Lawrence

Inače, Sveti Trifun živeo je u 3. veku, u Kampsadi u Frigiji (Mala Azija) i još kao dečak imao je sposobnost isceljivanja bolesti, kako na ljudima tako i na stoci, a isterivao je i zle duhove. Ćerka cara Gordijana III, vladara Rimskog carstva od 238. do prve polovine 244. godine, obolela je, a kako je poručio zli duh koji je progovorio iz lude devojke, jedini ko je mogao da joj pomogne bio je Sv. Trifun. Na carev zahtev Trifun je otišao u Rim i pomogao carevoj kćerki. Car ga je bogato nagradio, a Trifun je darove poklonio siromašnima i nastavio da živi mirnim životom. Međutim, kada je došao na vlast Decije Trajan, Sv. Trifun je odbio da se odrekne Hrista, zbog čega je ubijen 250. godine na današnji dan.

Sveti Valentin – Dan zaljubljenih

Postoje podaci koji pokazuju da Dan zaljubljenih sadrži tragove i hrišćanske i antičke tradicije. Pre nego što je ustanovljeno praznovanje Svetog Valentina, stari Rimljani su sredinom februara organizovali pagansku proslavu – svojevrsnu lutriju u kojoj su mladi muškarci izvlačili iz kutije imena devojaka koje će im biti partnerke tokom godine. U pokušaju da prekine taj paganski običaj papa je naredio da se u kutije umesto ženskih imena ubace imena svetaca na koga će se muškarci i žene ugledati do kraja godine. Pošto mladi nisu bili oduševljeni takvom promenom, umesto paganskog boga Luperkusa, u čiju čast je organizovana lutrija, crkva je rešila da prigodni svetac koji će ga zameniti bude Valentin.

Postoje više teorija o Svetom Valentinu, ali najpoznatija je ona koja govori o mladom biskupu iz Ternija, koji se oglušio o odluku tadašnjeg rimskog cara Klaudija II, koji je zabranio venčanja, jer je smatrao da su oženjeni ljudi loši vojnici. Biskup Valentin je potajno nastavio da venčava mlade parove, zbog čega mu je 14. februara 269. godine odsečena glava. Legenda kaže da je Valentin pre smrti poslao oproštajno pismo slepoj tamničarevoj kćerki u kojem je bio žuti šafran u znak zahvalnosti za pažnju koju mu je ukazala. Bilo je potpisano „od tvog Valentina“. Nedugo nakon smrti narod ga je proglasio svecem, a kasnije je dan njegove smrti postao praznik Sveti Valentin, zaštitnik zaljubljenih. Postoje mišljenja da je Sveti Valentin zamenio kult boginje Junone, koja je slavljena istog dana i bila u starom Rimu zaštitnica porodice i braka, zbog čega se tog dana ženama poklanjalo cveće. Uobičajeno je da se za Dan Sv. Valentina šalju ljubavna pisma, ali ona prema tradiciji ne bi trebalo da budu potpisana.

Neke škole u Srbiji praktikovale su da toga dana deca anonimne ljubavne poruke ubacuju u predviđenu kutiju namenjenu simpatijama, do kojih su kasnije stizale. U Vrnjačkoj Banji recimo postoji običaj da se na Dan zaljubljenih na mostu ljubavi organizuje takmičenje u najdužem poljupcu. I širom sveta danas se na razne načine obeležava ovaj dan ljubavi.

Foto: FreeImages / Roy White

Čestitke za Dan zaljubljenih

Najstariju čestitku za Sv. Valentin napisao je francuski vojvoda Šarl Orleanski. Namenio ju je svojoj supruzi dok je bio u zatočeništvu u Engleskoj. Simbol Valentina je i Kupid, starorimski bog ljubavi. Često se prikazuje kako drži luk i strelu jer se veruje da se onaj koga on pogodi svojom čarobnom strelicom odmah zaljubi. Uz 8. mart, Dan zaljubljenih je vreme kad se kupuje najviše cveća. Po nekim podacima svake godine devojke i žene širom sveta 14. februara dobiju oko 50 miliona ruža. U Veroni, rodnom gradu Romea i Julije, svake godine pristigne oko hiljadu ljubavnih pisama za Juliju.

Inspirisan imigracijom

Tema umetničkog dela postavljenog na njujorškom „Tajms skveru“ uoči Dana zaljubljenih, 14. februara, jeste imigracija. Alijansa za Tajms skver, koja reguliše aktivnost na toj lokaciji, pozvala je firme koje se bave arhitekturom i dizajnom da prijave predloge za „romantičnu javnu umetničku instalaciju“. Ovogodišnji pobednički rad, nazvan „I mi smo nekada bili stranci“ („We Were Strangers Once Too“), dizajnirala je „Kancelarija za kreativno istraživanje“.

Crveno-roze srce, visine oko tri metra, sastoji se od 33 metalna stuba koji predstavljaju, prema popisu iz 2015, zemlje porekla žitelja Njujorka koji su rođeni u inostranstvu. Instalacija će biti izložena do 5. marta.