Širom sveta postoje raznovrsni običaji prilikom sklapanja braka. Mladenci u Kongu ne smeju da se smeju tokom ceremonije, a parovi u Nemačkoj moraju da počiste nered koji su im gosti napravili.
Svetski dan braka počeo je da se obeležava 1981. godine u gradu Baton Ruž u Luizijani, jednoj od američkih saveznih država. Tada je nekoliko parova od gradonačelnika i biskupa tražilo da se Dan zaljubljenih zameni za Dan braka.
Dve godine kasnije počeo je da se slavi širom sveta. Svetski dan braka proslavlja se svake druge nedelje u februaru. U Sjedinjenim Američkim Državama se održava i Nedelja braka, koja traje od 7. do 14. februara, odnosno do Dana zaljubljenih.
Dan braka ističe supružnike kao temelj porodice i osnovne jedinice društva. On služi da supružnike podseti na požrtvovanost, ali i radost u svakodnevnom bračnom životu.
Svadbeni običaji u svetu
Mladenci u Kongu ne smeju da se smeju dok traje ceremonija njihovog venčanja. Smeh bi značio da oni brak ne shvataju ozbiljno.
Parovi u Mongoliji, sa druge strane moraju da ubiju kokošku i izvade njenu jetru kako bi im bilo dozvoljeno da se venčaju.
Prema norveškoj tradiciji, mlada na venčanju treba da nosi dijademu od srebra i zlata koja na sebi ima male zvončiće. Zvuk zvončića koji nastaje dok mlada pomera glavu, treba zapravo da otera zle duhove.
Sličan običaj postoji i u Nemačkoj. Gosti na svadbi bacaće porcelansko posuđe na zemlju, kako bi oterali zle duhove iz domaćinstva. Mladenci se povezuju čisteći sav taj nered, a sam proces simbolizuje da se oni mogu suočiti sa svakim izazovom koji se nađe pred njima.
Dok mladenci u Meksiku razmenjuju bračne zavete, oko njihovih ramena navučen je „laso“ od cveća. Laso je u obliku osmice koja podseća na simbol beskonačnosti i označava težnju da brak što duže traje.
Da bi muškarac na Fidžiju uopšte smeo da zatraži ruku devojke, svom budućem tastu mora da pokloni kitov zub.
U Grčkoj, običaj je da mladoženjin kum obrije bradu mladoženji. Nakon toga će svekrva mladoženju hraniti medom i bademima.
Japanska nevesta koja se udaje poštujući šintoističku tradiciju, nosiće belo od glave do pete, a na glavi će imati kapuljaču zvanu „tsunokakuši“. Kapuljača treba da sakrije takozvane „rogove ljubomore“ koje mlada oseća prema svekrvi.
Običaj sličan našem važi u Kini. Mladine deveruše na dan venčanja mladoženji otežavaju da dođe do mlade. Zadaju mu svakakve testove i izazove koje on mora da reši kako bi se pokazalo da je vredan mlade. Uz to, on mora i da isplati svaku deverušu.
Na Kubi, svaki muškarac koji tokom proslave pleše sa mladom, mora zakačiti novac na njenu haljinu, kako bi pomogao mladencima da otplate svoje venčanje i medeni mesec.
Brakovi u Srbiji
Tokom 2019. godine u Srbiji je zaključeno 35.570 brakova, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Žene prvi put stupaju u brak u proseku sa 27, a muškarci sa 31 godinom i tu nema prevelike razlike u odnosu na prethodne godine.
Zabeleženo je i 10.899 razvoda. Broj brakova se u poređenju sa 2017. i 2018. godinom smanjio, dok se broj razvoda povećao u odnosu na isti period.
Najviše je bilo razvoda brakova koji su trajali pet godina i duže, a najmanje onih koji su trajali manje od godinu dana.
U proseku na 1.000 sklopljenih brakova zabeleži se 306 razvoda što je povećanje u odnosu na 2018. kada je ovaj broj iznosio 275.
Mladoženja je bio mlađi od mlade u 20 odsto sklopljenih brakova , a u blizu 46 odsto slučajeva bio je do četiri godina stariji.
U 23 odsto slučajeva mladoženja je bio od pet do devet godina stariji od mlade, a u 11 odsto brakova razlika je bila 10 i više godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.