Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi

Neizmerna zahvalnost svim dobrovoljnim davaocima krvi za njihov plemeniti čin davalaštva, predstavlja noseću ideju obeležavanja ovog datuma.

Sa druge strane, podizanje svesti građana o važnosti dobrovoljnog davanja krvi, o načinima na koje se ono ostvaruje, kao i ukupnoj ulozi transfuziologije u zdravstvenom sistemu jednog društva, dodatni su ciljevi kojima se teži.

14. jun kao datum obeležavanja Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi, izabran je iz posebnog razloga – na ovaj dan, 1868. godine rođen je slavni austrijski naučnik dr Karl Landštajner, čije je otkriće ABO sistema krvnih grupa ovenčano Nobelovom nagradom za fiziologiju i medicinu 1930. godine. Slaveći datum kada je rođen jedan od pionira savremene transfuziologije, udružujemo se u zajedničkoj nameri sećanja na važna dostignuća iz prošlosti ove grane medicine, zajedno sa odlučnim pogledom u budućnost.

Tema ovogodišnje kampanje Svetske zdravstvene organizacije – „Bezbedna krv spasava živote“ propraćena je sloganom „Daj krv, i učini svet zdravijim mestom“, a sa ciljem da se naglasi važna uloga pojedinca u ukupnom zdravlju i blagostanju zajednice. Jasno je da je potreba za bezbednom krvlju i krvnim produktima jedna od osnovnih u modernoj medicini, bilo da se radi o njenoj ulozi u lečenju raznih bolesti i stanja, ili da su u pitanju elektivne ili hitne hirurške intervencije.

Ipak, stanje u svetu zabrinjava – većina zemalja sa niskim i srednjim prihodima i dalje ulaže značajne napore u obezbeđivanju potrebne dostupnosti bezbedne krvi, na prvom mestu usled malog broja davalaca i neadekvatne opremljenosti za testiranje krvi.

Jedan podatak Svetske zdravstvene organizacije najbolje oslikava trenutnu situaciju – oko 42% krvi koja se prikuplja u svetu dolazi iz zemalja sa visokim prihodima, dok u tim zemljama živi samo 16% svetskog stanovništva. Uzevši ova pitanja u obzir, ovogodišnja kampanja Svetske zdravstvene organizacije određena je kroz nekoliko sledećih ciljeva:

• odati zahvalnost dobrovoljnim davaocima krvi i ohrabriti što više ljudi da postanu davaoci;
• podići svest o potrebi da se poveća dostupnost bezbedne krvi kada god i gde god da je to potrebno, u cilju spasavanja života;
• pokazati važnost i potrebu za univerzalnom dostupnošću bezbedne krvi, potvrditi njenu ulogu u obezbeđivanju uspešnog i kvalitetnog lečenja, kao i u postizanju univerzalne zdravstvene zaštite;
• obezbediti podršku na nacionalnom, regionalnom i globalnom planu, u okviru vladinih tela kao i ostalih partnera, za ojačavanje, održavanje i ulaganje u nacionalne sisteme za prikupljanje i obezbeđivanje krvi.

Kako postati dobrovoljni davalac krvi?

Ukupno, postupak davanja krvi sa pridruženim medicinskim i administrativnim procedurama traje oko 30 minuta. Zainteresovana lica popunjavaju upitnik za davaoce, obavljaju registraciju, zatim im se određuje nivo hemoglobina i sledi lekarski pregled, nakon čega će lekar odrediti da li će osoba tog dana dati krv.

Krv se daje iz vene na pregibu lakta, pri čemu se koristi sterilan pribor za jednokratnu upotrebu, a nakon obavljenog davanja krvi, davaoci mogu da se posluže obrokom zahvalnosti. Korist koja se postiže davanjem krvi je višestruka – iz date jedinice krvi odvajanjem eritrocita, trombocita i krvne plazme, postiže se korist za najmanje jednu osobu koja će neke od krvnih produkata primiti, dok je najčešći slučaj da to bude tri i više osoba.

Detaljne informacije o procedurama davanja krvi, preduslovima za davaoce, lokacijama gde se može dati krv, kao i brojnim drugim relevantnim aspektima dobrovoljnog davalaštva, dostupne su na internet stranici Instituta za transfuziju krvi Srbije.

Tekst je preuzet sa sajta Gradskog zavoda za javno zdravlje