Svetski dan reproduktivnog zdravlja: Sa mladima pričati o seksualnom životu

Pored ovoga i broj maloletničkih prekida trudnoća ili neželjenih trudnoća takođe je veoma visok, kao i broj seksualno prenosivih bolesti.

Srbija se po broju prekida adolescentnih ili maloletničkih trudnoća nalazi na vrlo visokom mestu.

Zabrinjavajući je podatak da od 15. do 19. godine veliki procenat devojčica prekine trudnoću, što znači da se svaka peta, šesta trudnoća završi prekidom.

U cilju ukazivanja na značaj očuvanja i unapređenja reproduktivnog zdravlja, kao preduslova opšteg prosperiteta, 12. februar obeležava se kao Svetski dan seksualnog i reproduktivnog zdravlja.

Prema rečima dr Dejane Milojević, specijaliste ginekologije i akušerstva MediGroup, kako bi se skrenula pažnja na zdravstvene probleme vezane za reproduktivno zdravlje, neophodno je podizanje svesti o njemu, posebno među adolescentima i mladima koji su opterećeni predrasudama i ne znaju dovoljno o načinima da zaštite svoje zdravlje. Sve to može imati negativan uticaj na njihovo buduće seksualno i reproduktivno zdravlje.

„Veoma je važno da deca svoj prvi utisak o seksualnosti vuku iz porodice odakle i treba da formiraju taj svoj prvi stav. Od 14. do 18. godine, deci treba pričati šta je reproduktivno zdravlje. To su adolescenti koji žive svoj život, puni impulsa, nagona. Zadatak nas roditelja, lekara i celokupne zajednice je da deci formiramo svest kako da stupe u zdrave seksualne odnose“, smatra dr Milojević.

Dr Milojević ističe da informacije koje se odnose najpre na kontracepciju i zaštitu od seksualno prenosivih bolesti nisu svuda dostupne i da mladi danas teško dolaze do onih relevantnih.
Studije iz Švedske dokazale su da tamo gde je informisanost o kontracepciji bila na visokom nivou, odnosno gde je 70 odsto adolescenata (grupacija od 13-17 godina) bilo pravilno informisano o kontracepciji, broj maloletničkih trudnoća, a samim tim i prekida maloletničkih trudnoća značajno je bio smanjen.

Sa druge strane, informacije koje su dobijene od naše populacije na osnovu istraživanja o tome kako se naši tinejdžeri informišu o bezbednoj seksualnosti i zaštiti od seksualno prenosivih bolesti i neželjenih trudnoća, pokazuju da mnoga saznanja vezana za seksualni život nedostaju mladim ljudima. Mladi su navodili da je u porodici i školi sve vezano za seksualni život tabu tema, da često rade na sopstvenu odgovornost, čak su navodili i da nemaju kome da se obrate.

Dr Milojević ukazuje na to da je pravo svakog čoveka da dobije validnu informaciju.

„Mi kao ginekolozi smo samo karika u lancu koja treba da prosledi, filtrira i uputi mlade devojke koje se jave da bi dobile, potvrdile ili bile na adekvatan način posavetovane. Prvi kontakt sa ginekologom uopšte ne mora da bude vezan za prvi pregled. Vreme nastanka prvog menstrualnog ciklusa u našoj populaciji je 11-12 godina. Devojčice već tada treba da dobiju informaciju šta se dešava sa njihovim telom i šta će se tokom daljeg života dešavati, kako će se razvijati njihovo telo, odnosno njihovi reproduktivni organi. Treba da pričamo otvoreno o tome“, napominje doktorka i ističe da devojčica na prvu konsultaciju ginekologa može da dođe i sa roditeljima.

„Potpuno treba razbiti tu tabu temu, treba govoriti o tome, da sutradan ta mlada devojka kada ima problem zna kome treba da se obrati da bi se nivo nekih komplikacija koje mogu da nastanu praktično sveo na minimum. Ono što smo mi kao sistem MediGroup pokrenuli jeste rad na online ordinaciji gde mladi parovi, odnosno mlade devojke koje žele da dobiju pravu informaciju i pravi savet mogu da se obrate. Prethodnih godinu dana epidemije na neki način nas je uvelo u to da možemo da funkcionišemo putem online ordinacija“, kaže dr Milojević i podseća da je u Srbiji u proteklih nekoliko godina otvoreno preko 30 savetovalištva za reproduktivno zdravlje adolescenata u okviru dispanzera.

„Moramo omogućiti mladim ljudima da unaprede svoju svest i da spremni i informisani stupe u seksualne odnose. Ključni cilj jeste i ne stupati preuranjeno u seksualne odnose. Ne korisiti model samo zato što je to popularno. Ako se seksualnost u porodici negira, ona ima loše posledice – neće formirati pravilan stav te osobe prema primanju informacija kasnije tokom života. Svet adolescenata, odnosno svest mladih jeste svet skrivenih iskustava, traganja za identitetom, za ljubavlju, osećanjem koja ona misle da im u tom momentu pripadaju.

Oni imaju visoka očekivanja, ali nažalost kada pogledamo sa druge strane, komplikacije koje dovode do nepravilne informisanosti mogu biti vrlo ozbiljne i ostaviti ozbiljan trag. Iz tog razloga, veoma je važno da se čitava zajednica uključi u ovaj proces – osvešćivanja i edukacije, ali i razumevanja koje je mladima potrebno. Dakle, porodica, škola i lekari. Jedino na taj način svaki loš scenario povezan sa seksualnošću i reprodukcijom možemo da sprečimo i time podižemo zdravu populaciju“, zaključuje dr Milojević.