Svi se pitamo da li je na ulicama magla ili smog: Meteorolog Marko Čubrilo nam objašnjava razliku

Kako nam je Čubrilo ispričao, mehanizam formiranja magle je isti i on se nije menjao, nevezano za pojačano zagađenje vazduha.

„Magla je normalna atmosferska pojava i nad našim područujem najčešće su radijacione magle ili magle izračavanja. Ovakav tip magle se može formirati u bilo kojem delu godine, ali su uslovi za to povoljni od septembra do aprila, a najpovoljniji su najčešće u novembru i decembru. To zapravo znači da što je noć duža od dana uslovi za pojavu magle su povoljniji i zato je znatno češće ima zimi nego leti.“ ispričao je meteorolog a onda se i dotekao faktora za formiranje.

„Ključni faktori za formiranje ovakvog tipa magle su udeo vlage u vazduhu i stanje atmosfere. U slučajevima kada nad našim delom Evrope duže vreme dominira anticiklon (polje visokog vazdušnog pritiska) atmosfera postaje statična, prizemni i visinski vetrovi slabe i vazduh se počinje kretati po zakonima fizike. Teži, hladniji vazduh se spušta u niže delove troposfere i pri tome potiskuje topliji i lakši u više slojeve troposfere. Time dolazi do uspostavljanja obrnutog temperaturnog režima u odnosu na tipičan, hladan vazduh se nagomilava u nižim, a topao u višim slojevima atmosfere. Ova pojava se naziva temperaturna inverzija. U tim oblastima troposfere gde se hladan vazduh nagomilava dolazi do ostvarenja tačke rosišta od koje se sav višak vodene pare u atmosferi izdvaja u vidu mikroskopski sitnih kapi vode i to je pojava koja se naziva-magla. Što je udeo vlage u vazduhu viši,a broj jezgara kondenzacije veći, magla će biti gušća. Pri veoma gustoj magli vidljivost može biti manja od 1m.“

Međutim, problematičniji je smog za koji kako kaže je češći slučaj pogotovo u većim gradskim celinama i blizu velikih industrijskih kompleksa jer se javlja pre svega od izduvnih gasova saobraćajnih vozila, fabričkih postrojenja (posebno petrohemijskih, čeličana, obojene metalurgije i termoelektrana).

„Pri stabilnoj atmosferi i visokom vazdušnom pritisku ove zagađujuće materije ne odlaze dalje i raspršuju se, već su „zarobljene“ u najnižim slojevima atmosfere, često na samo nekoliko desetina metara visine iznad tla. Zagađivači se najčešće nalaze u obliku čađi, pepela, (primarne suspendovane čestice), sumpor-dioksida, azotnih oksida, amonijaka, lako isparljivih organskih jedinjena i metana. Ove materije u velikoj meri utiču na kvalitet vazduha, čine ga „teškim za disanje“ i posebno su problematične za decu, starije ljude i osobe sa hroničnom oboljenjima, posebno sa opstrukcijom pluća.“

Reč smog je kovanica dve engleske reči (smoke+fog). Kvalitet vazduha sa njegovom pojavom tada naglo opada, a kapljice vodene pare od kojih se magla sastoji postaju toksične. Dovoljan pokazatelj kako ovakve magle potencijalno mogu biti opasne je katastrofa koja je zadesila London u decembru 1952. godine kada je zbog ovakve magle po proceni zdravstene službe u periodu od 05.12. 19523 do 09.12.1952 od direktnog uticaja udisanja smoga umrlo oko 4000 ljudi, dok je broj smrti koje je dovode u vezu sa ovom pojavom bio višestruko viši.

„Veliki industrijski kompleksi u neposrednoj okolini Beograda, nepoštovanje regulativa količine emisije zagađujućih materija, veliki broj motornih vozila, sve manje oblasti koja su pokrivene vegetacijom koja u velikoj meri može da eliminiše dobar deo tih čestica, polako pretvaraju ovakve gradove u „crne tačke“ gde zagađenje vrlo često prelazi sve dozvoljene okvire.
Najveći problem je pojava vezivanja prirodne magle sa tim zagađivačima u otrovnu gradsku maglu iliti smog.“ završio je svoje izlaganje meteorolog Čubrilo uz žaljenje što u modernom industrijskom dobu zagađivanje postaje sve veći problem i polako „guši“ gradove koji su zbog svog geografskog položaja, a tu spada i Beograd, podložni ovakvom obliku zagađenja.