Nutricionistkinja otkrila zašto je dobro jesti svinjsku mast, slaninu i luk

No, šta je s nekim namirnicama koje već dugi niz godina tradicionalno koristimo u našoj ishrani, namirnice na kojima su odrasli naši roditelji, bake i deke poput svinjske masti, slanine i luka?

Da li bi one trebalo da nađu svoje mesto u našoj ishrani i u kojoj količini?

Svinjska mast

Svinjska mast jedna je od onih kontroverznih namirnica oko koje se i dan danas vode diskusije u smislu da li je poželjno da je konzumiramo ili ne. Iako se dugi iz godina smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne benefite ako se koristi pravilno i umereno. Iako se u kontekstu svinjske masti uvek spominju zasićene masti i holesterol, svinjska mast ima oko 40 posto zasićenih masti, oko 50 posto mononezasićene masti (najviše oleinske i palmitoleinske) i oko 10 posto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA), piše nutricionistkinja Andrea Bilandžija za Večernji list.

Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, a osim toga, kao i sva ostala ulja i masti, sadrži i dosta kalorija, zbog čega treba biti oprezan s korištenom količinom. Zapravo dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebalo da prelazi maksimalnih 30 posto.

Osim što masnoće iz masti pomažu u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.

Svinjska mast idealna je za prženje i termičku obradu hrane jer pokazuje najveću otpornost pri visokim temperaturama. Odnosno ima visoku tačku dimljenja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu pri povišenim temperaturama.

Slanina

Masti u slanini su oko 50 posto mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina, ona ista koja se nalazi i u, hvale vrednom, maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40 posto zasićena i 10 posto višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Holesterol u ishrani bio je problem u prošlosti, ali danas znamo da unos holesterola ima manji uticaj na visinu holesterola u krvi.

Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masti može povećati određene faktore rizika za bolesti srca, studije još uvek nisu uspele dokazati nikakve konkretne veze između unosa zasićenih masti i bolesti srca.

Meso je izvor brojnih nutrijenata, pa tako i slanina. Osim proteina, u slanini možemo naći vitamine B grupe, selen, fosfor, gvožđe, cink itd. Još jedna stvar koju moramo imati na umu kod konzumiranja slanine je činjenica da sadrži dosta soli zbog čega ljudi koji imaju visok krvni pritisak bi trebalo da budu oprezni s ovom namirnicom.

Ako kupujete slaninu, pripazite na mogući dodatak nitrata i nitrita koji ako se podvrgnu visokoj temperaturi prelaze u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga bi slaninu najbolje bilo jesti u prirodnom obliku, a izbegavati prženje na visokim temperaturama.

Na kraju, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100 grama i oko 40 posto od toga je masnoća, slanina je vrlo kvalitetna namirnica koja bi trebalo da nađe svoje mesto na vašem tanjiru – ključ je, naravno, u umerenosti i pravilnom baratanju ovom namirnicom u kuhinji.

Luk

Luk je bogat hranjivim materijama, ima malo kalorija, ali ima puno vitamina i minerala. Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali donosi znatnu dozu vitamina, minerala i vlakana. Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, hranjive materije koja je uključena u regulaciju imunološkog zdravlja, proizvodnju kolagena, obnovu tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao snažan antioksidans u vašem telu, štiteći vaše ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekulima koje se nazivaju slobodni radikali.

Luk je takođe bogat vitaminima B grupe, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 — koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i funkciji nerava.

Osim toga, oni su dobar izvor kalijuma, minerala koji je zaslužan za normalnu ćelijsku funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilan rad nervnog sistema, rad bubrega i kontrakciji mišića. Luk sadrži antioksidanse i jedinjenja koja se bore protiv upala, smanjuju trigliceride i nivo holesterola – a sve to može smanjiti rizik od srčanih bolesti.

Njihova snažna protivupalna svojstva takođe mogu pomoći u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštiti od krvnih ugrušaka. Takođe je dokazano da luk smanjuje nivo holesterola. Zbog mnogih korisnih jedinjenja koji se nalaze u luku, njegovo konzumiranje može pomoći u smanjenju visokog nivoa šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i podstiče zdravlje digestivnog sistema, što može poboljšati imunološku funkciju.

Dodavanje više luka vašoj ishrani jednostavan je način da poboljšate svoje celokupno zdravlje.