Evropski kvart Brisela smešten je oko trga koji nosi ime Roberta Šumana, jednog od tvoraca Evropske unije. Čine ga moderne zgrade u staklu, podignute šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. U dve zgrade je smeštena Ervopska komisija (vlada EU): Berlejmont u obliku slova „X“, podignuta na mestu manastira iz XVII veka koji je izgradila grofica istog imena i zdanja Šarlemanj koji se nalazi sa druge strane ulice. Tu je i zgrada Saveta, a nešto niže i Parlament EU.
Pre skoro tri meseca, poslednjih dana oktobra, kada sam stigao u Brisel zatekao sam mlekadžije kako demonstriraju ispred zgrada Evropske unije. Policija je preprečila ulice i prilaze, nepropuštajući nikog. Nije pomagalo ni pozivanje na novinarsku profesiju, mahanje novinarskim kartama. Probijajući se kroz, podzemnu, metro stanicu nekako sam ipak stigao do zgrade Komisije. Nekoliko dana kasnije stigli su povrtari, voćari i drugi poljoprivrednici sa traktorima. Postavili su im prepreke sa bodljikavom žicom. Italijan, zadužen za akreditacije u Komisiji, sa smeškom mi je govorio: „Navići ćete se, svaki dan neko protestuje, štrajkuje…“. Posle jednog mirnog perioda pojavila se ispred Saveta EU i grupica Palestinaca sa zastavama i transparentom. Verovatno „poučeni“ od mnogih štrajkača, najzad, pre neki dan, stupilo je u šrtajk i osoblje EU tražeći povećanje plata.
U početku u kafeteriji Evropske komisije, oko stola za kojim se skupljaju, svakog dana posle podnevne konferencije za štampu, novinari iz država nastalih iz nekadašnje Jugoslavije, govorilo se više o prolazima kojim se može doći najlakše do zgrade, nego o jugovićkim restoranima sa dobrim roštiljem ili događajima u EU. Za stolom – razmenom informacija i abera, najbrojniji su kolege iz hrvatskih i slovenačkih medija, manje iz Srbije i tek jedna koleginica iz Makedonije, dok nema kolega iz BiH i Crne Gore.
Ubrzo smo govorili o Lisabonskom ugovoru. Događaji su se velikom brzinom smenjivali. Laknulo nam je kad je najzad ugovor usvojen. Procenjivali smo ko će biti predsednik EU, ko „ministar“ spoljnih poslova, kako će izgledati Evropska komisija, kada će se otvoriti vrata za nove članice? Smenjivali su se u Briselu: Jeremić, Gruevski, Tadić, Đukanović… Trčali smo na njihove konferencije za štampu.
Pojaviše se i prosjaci ispred Evropske komisije. Na ženu sa detetom i čančetom nisu obraćali pažnju užurbani službenici, novinari, mnogi posetioci, čak ni turisti. Prošavši nekoliko puta pored nje, idući iz Komisije u Savet i natrag, nisam video nikog ko ju je primetio, a kamoli stavio nešto u čanče. U Briselu gde nedostaje nekvalifikovana radna snaga, u kome je teško naći nekog za pomoć u kući, bogorađenje i kuknjava zdravih mladih osoba ne prolazi.
Prosjakinja me je neodoljivo potsećala na države koje ispred vrata Evropske unije cupkaju tražeći da budu primljene, procenjujući dobar trenutak da uruče svoju kandidaturu umesto da zasuču rukave i počnu da se transformišu prema dobro poznatim uslovima. Kuknjavom, molitvom, bogorađenjem se ruši dostojanstvo, radom se stiče.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
