SZO: Ograničiti potrošnju slatkih napitaka

Fiskalnom politikom kojom bi se za najmanje 20odsto  povećala maloprodajna cena slatkih napitaka, rezultirala bi proporcionalnom smanjenju potrošnje tih proizvoda, navodi se u izveštaju pod nazivom “Fiskalna politika za ishranu i prevenciju nezaraznih bolesti.”
Smanjena potrošnja slatkih napitaka znači i manje unosa hrane koja sadrži slobodne šećere i kalorije, poboljšanu ishranu i smanjenje broja ljudi koji pate od prekomerne težine, gojaznosti, dijabetesa i kvarenja zuba.

Slobodni šećeri se odnose na monosaharide (kao što su glukoza ili fruktoza) koje proizvođači dodaju hrani i piću.

“Ukoliko bi Vlade oporezovale proizvode kao što su slatki napitci, one mogu smanjiti patnje i spasiti mnoge živote. One takođe mogu smanjiti troškove zdravstvene zaštite i povećanje prihoda za ulaganje u zdravstvene usluge”, kaže Daglas Bečer, direktor odeljenja SZO za prevenciju nezaraznih bolesti.

U 2014. godini 39 odsto odraslih širom sveta, starijih od 18 godina bili su gojazni. Gojaznost se između 1980. i 2014. godine udvostručila. Procentualno, 11 odsto muškaraca i 15 odsto žena klasifikuju se kao gojazni. Pored toga, procenjuje se da je 42 miliona dece starosti do pet godina gojazno.

Broj ljudi koji živi sa dijabetesom je takođe u porastu. Od 108 miliona koliko ih je bilo 1980. godine na 422 miliona u 2014.godini.

Foto: Freeimages/Carlos Paes

“Nutricionistički, šećer nije potreban u ishrani. SZO preporučuje da ukoliko ih ljudi već konzumiraju, drze taj unos na 10 odsto od njihovih ukupnih energetskih potreba. To je otprilike manje od 250 mililitara slatkog napitka, koliko se obično dnevno unosi”, kaže Frančesko Branka, direktor odeljenja za zdavu ishranu i razvoj.

Prema ovom izveštaju, istraživanja ukazuju da piće i hrana bogata šećerima može biti glavni uzrok nepotrebnih kalorija u ishrani, naročito kod dece, adolescenata i mladih osoba. Ovde se takođe ističe da neke grupe, poput ljudi sa niskim primanjima, mladi ili oni koji konzumiraju nezdravu ishranu najviše reaguju na promene u cenama hrane i pića, pa bi stoga te grupe dobile i najviše zdravstvenih beneficija.

Fiskalnu politiku bi trebalo usmeriti ka tome da zdravija hrana i pića budu dostupniji. Jedan broj zemalja je već preduzeo neke mere kako bi zaštitile ljude od nezdravih proizvoda. Na primer Meksiko je uveo akcize na bezalkoholna pića sa dodatkom šećera, kao i Mađarska koja je uvela porez na upakovane proizvode sa visokim procentom šećera, soli ili nivoa kofeina.
Zemlje kao što su Filipini, Velika Britanija, Južna Afrika i Severna Irska su najavile uvođenje ovakvih poreza.

O štetnosti ovih proizvoda, svedoči i podatak da je u 2012. godini 38 miliona ljudi umrlo od nezaraznih bolesti. Od njih 16 miliona je umrlo veoma rano, pre sedamdesete godine. Vlade su se zato obavezale da će svojim politikama smanjiti smrtnost od nezaraznih bolesti već do 2030. godne.