Tajanstvena zgrada bez prozora koja nestaje sa horizonta kada padne mrak

Na Menhetnu, u Njujorku, u okrugu Tribeka, u ulici Tomas 33, nalazi se veoma neobičan neboder.

Građen od betona i ružičastog granita, privlači pažnju prolaznika ne samo zbog svog izgleda inspirisanog Bauhaus arhitekturom, koja se izdvaja od art deko lica Menhetna, već i zbog činjenice da je u celoj svojoj visini od 160 metara. – nema ni jednog prozora. Tek na pola puta i na vrhu nebodera otvara se ravna fasada sa otvorima za ventilaciju kroz koje se, ako ste dovoljno blizu, čuje strujanje vazduha.

Zgradu je projektovao arhitekta Džon Karl Vorneki, a izgrađena je između 1969. i 1974. za AT&T (Američku telefonsku i telegrafsku kompaniju) i bila je jedno od najvažnijih telekomunikacionih čvorišta u SAD. Zbog toga se zgrada dugo nazivala jednostavno „AT&T zgrada“ ili „Long Lines Building“ – po prepoznatljivim vertikalnim linijama na fasadi. Danas se najčešće naziva jednostavno – po adresi.

Dva su razloga zašto zgrada nema prozore. Prvi je da se izbegne pregrevanje telekomunikacione opreme, a drugi je bezbednosne prirode. Namena je uticala i na sam izgled zgrade, a ne samo na odsustvo prozora.

Naime, zbog telekomunikacione opreme, spratovi su skoro duplo veći od uobičajenih, čak pet i po metara, pa zgrada ima „samo” 29 spratova, a konstrukciju odlikuje izuzetna nosivost. Sam arhitekta Varnecke je napisao da neboder nije izgrađen za ljude, već za mašine. Dizajniran je tako da bude potpuno bezbedan u slučaju nuklearnog napada, a pored toga što će omogućiti telekomunikacionim i telegrafskim mašinama da nastave da rade, 1.500 ljudi moglo bi da bude potpuno samostalno u zgradi do dve nedelje – zgrada ima svoju zalihe vode i gasa i hrane.

Telefonska centrala kompanije AT&T iselila se iz zgrade 1999. godine, a danas neboder i dalje koriste lokalni operateri za svoje centrale, dok se za druge delove zgrade kaže da su centar podataka visoke bezbednosti.

Međutim, mnogi radnici koji su radili na održavanju zgrade i dvehiljaditih su u javnosti govorili o zaključanim prostorijama u koje im je bio zabranjen ulazak.

Dugo se spekulisalo da su Long Lines jedna od najvažnijih lokacija za nadzor Američke agencije za nacionalnu bezbednost (NSA), koja nadgleda telefonske pozive, faksove i internet saobraćaj. Istraživačka medijska agencija Intercept došla je do ovog zaključka kombinujući javne evidencije i račune sa dokumentima i podacima koje je otkrio uzbunjivač NSA Edvard Snouden. Prema izveštaju Intercepta iz 2016. godine, zgrada u ulici Tomas 33 funkcioniše kao „špijunski centar NSA u Njujorku, skriven na vidnom mestu“, a kodno ime zgrade je Titanpointe.

Vornkijevi originalni arhitektonski crteži pokazuju da je neboder prvobitno nazvan „Projekat Ks“, a tajni dokumenti koje je otkrio Snouden sugerišu da je to bila špijunska stanica za najmanje 38 zemalja, Ujedinjene nacije, Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond, o čemu je pisao u Interceptu i Njujork Tajmsu.

Filmski reditelj Henrik Moltke i dokumentarista Laura Poitras, pulicerovka i oskarovka za film „Građanin četiri” o Snoudenu, snimili su zapaženi kratki film Projekat Ks o ovoj tajnovitoj zgradi. Laura Poitras je, u stvari, bila jedna od tri osobe kojima je Snouden verovao.

Ni AT&T ni NSA, naravno, nisu komentarisali njihovu vezu, ali kada zgrada u Tomas ulici 33 jednostavno nestane sa horizonta u sumrak i postane ništa više od tamne senke, sve spekulacije postaju malo stvarnije, piše punkufer.hr.