Tajanstvena zgrada bez prozora koja nestaje sa horizonta kada padne mrak

Građena od betona i ružičastog granita, privlači pažnju prolaznika ne samo zbog svog izgleda inspirisanog Bauhaus arhitekturom, koja se izdvaja od art deko lica Menhetna, već i zbog toga što čitavom visinom od 160 metara nema nijednog prozora.

Tek na pola puta i na vrhu nebodera otvara se ravna fasada sa otvorima za ventilaciju kroz koje se, ako ste dovoljno blizu, čuje strujanje vazduha.

Zgradu je projektovao arhitekta Džon Karl Vorneki, a izgrađena je između 1969. i 1974. godine za AT&T (Američku telefonsku i telegrafsku kompaniju) i bila je jedno od najvažnijih telekomunikacionih čvorišta u SAD. Zbog toga se zgrada dugo nazivala jednostavno „AT&T zgrada“ ili „Long Lines Building“ – po prepoznatljivim vertikalnim linijama na fasadi.

Zašto zgrada nema prozore?

Dva su razloga zašto zgrada nema prozore. Prvi je da se izbegne pregrevanje telekomunikacione opreme, a drugi je bezbednosne prirode. Namena je uticala i na izgled samog objekta, ne samo na odsustvo prozora.

Naime, zbog telekomunikacione opreme, spratovi su skoro duplo veći od uobičajenih, čak pet i po metara, pa zgrada ima „samo“ 29 spratova, a konstrukciju odlikuje izuzetna nosivost.

Sam arhitekta Vorneki je napisao da se neboderi ne grade za ljude, već za mašine. Projektovano je da bude potpuno bezbedno u slučaju nuklearnog napada, a osim što bi telekomunikacione i telegrafske mašine mogle da nastave da rade, 1.500 ljudi moglo bi da bude u zgradi do dve nedelje – zgrada ima svoju zalihe vode i gasa i hrane.

Telefonska centrala kompanije AT&T iselila se iz zgrade 1999. godine, a danas neboder i dalje koriste lokalni operateri za svoje centrale, dok se za druge delove zgrade kaže da su centar podataka visoke bezbednosti.

Međutim, mnogi radnici koji su radili na održavanju zgrade, 2000-ih su u javnosti govorili o zaključanim prostorijama u koje im je bio zabranjen pristup.

Dugo se spekulisalo da je Long Lines jedna od najvažnijih lokacija za nadzor Američke agencije za nacionalnu bezbednost (NSA), koja nadgleda telefonske pozive, faksove i internet saobraćaj.

Istraživačka medijska agencija Intercept došla je do tog zaključka kombinujući javne evidencije i račune sa dokumentima i podacima koje je otkrio uzbunjivač NSA Edvard Snouden. Prema izveštaju Intercepta iz 2016. godine, zgrada u ulici Tomas 33 funkcioniše kao „špijunski centar NSA u Njujorku, sakriven na videlo“, a kodno ime zgrade je Titanpointe.

Vornekijevi originalni arhitektonski crteži pokazuju da je neboder prvobitno nazvan „Projekat X“, a poverljivi dokumenti koje je otkrio Snouden sugerišu da je to bila špijunska stanica za najmanje 38 zemalja, potom za Ujedinjene nacije, Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond, kako je pisao sa Intercept i Njujork tajms.

Redatelj Henrik Moltke i dokumentaristkinja Laura Pojtras, snimili su zapažen kratki film „Projekat X“ o misterioznoj zgradi. Laura  je, u stvari, bila jedna od tri osobe kojima je Snouden verovao.

Ni AT&T ni NSA, naravno, nisu komentarisali njihovu vezu, ali kada zgrada u Tomas ulici 33 jednostavno nestane sa horizonta u sumrak i postane ništa više od tamne senke, sve spekulacije postaju malo stvarnije, prenosi punkufer.hr.