Tajland (2): Legenda o grešnoj ljubavi

Manji hramovi i zidine su dosta oštećeni, nedaleko je 60 metara visoki Vat Čajamongkol koji dominira lokalitetom, pa Vat Sri Sanfet sagrađen uz kraljevsku palatu sa 16 metara visokim Budom od bronze. Penjem se trošnim stepenicama. Ispred mene je neobičan prizor. Niski zid i na njemu niz figura poređanih jedna uz drugu. Nijedna nema glavu! Bez obzira što su od kamena – deluju potresno ti obezglavljeni goli vratovi sa rukama spokojno prekrštenih na krilu.

„Jedna je ipak sačuvana!“, reče neko i pokaza na ogromno banjan drvo sa bujnom krošnjom. Dole, u spletu njegovog snažnog isprepletanog korenja, ko zna kad se skotrljala jedna kamena glava.

Od kraljevstva ostadoše ruine i – legenda nazvana – „Grešna ljubav“.

Na severu Tajlanda postojala je mala kraljevina – kralj, kraljica i kćer lepa princeza. Kad je došlo vreme, otac-kralj potraži muža svojoj jedinici među prinčevima drugih kraljevstava. Ali, desilo se nešto što niko nije mogao naslutiti. Princeza je rodila, a otac deteta je bio – kraljev baštovan! Razočaran i ljut kralj ih je prognao iz kraljevstva… Sve to, odozgo je posmatrao svemoćni bog Indra i zaključio da je kralj načinio nepravdu. Bog se baštovanu javi u snu i reče da je spreman da mu ispuni tri želje. Mladi čovek se obradova: prvo zatraži kolevku za sina. Druga želja je bila da dobije kraljevstvo – i treća – da on postane njen kralj.

Od svega nabrojanog – dobio je samo kolevku! Kralj nije postao on, već njegov sin U-Tong I osnovao novo kraljevstvo sa prestonicom Ajutaja…

Bajka ili ne, U-Tong je bio začetnik jedne velike i moćne dinastije.

No, Burmanci, stari neprijatelji, napadali su sve češće. Unutar kraljevstva započinju podvale i smicalice. Jedan od generala proglašava vladara umobolnim i sklanja ga u pritvor, a kao novog kralja ustoličava – sebe. Ali, u njemu se javlja osećaj krivice i on odlučuje da se nastani na jug zemlje u grad Tomburi…

Umesto pirinčanih polja, palmi i neprohodne džungle, oko starih ruina nikao je novi grad sa 450.000 stanovnika. Da bi obišli svetilišta svojih predaka, mnogi dolaze popularnim vozilom ‘tuk-tuk’ – autom ili na slonu!.

Mi se vraćamo peške ispraćeni smernim pogledima kamenih bogova…

Čim smo kročili van crvenih zidina, ušli smo u život koji ‘vri’. Sa svih strana odjekuju zvuci automobila. Na sve strane je izložena roba: haljine, porculan, zvončići. Primećujem da ima mnogo Kineza. Nekada su nejakim džunkama donosili svilu i začine. Mnogi su se nastanili i osnovali porodice, asimilirali se, žive svuda, učeni su i veoma cenjeni. U stara vremena Kinezi su bili viđeni gosti u sijamskim kraljevskim palatama, pa su se čak kraljevi iz dinastije Rama ženili kineskim princezama. Tajlanđani iz ovih krajeva smatraju i danas veoma otmenim imati u sebi – barem malo kineske krvi!