Tajna dugovečnosti kornjača sa Galapagosa (2. deo)

Ranije su one mahom naseljavale ostrva između Malte i Mauricijusa, malog ostrva u Indijskom okeanu, istočno od Afrike i Madagaskara. Ipak, nigde se nije moglo naći toliko džinovskih kornjača kao na Galapagosu, ostrvu koje je po njima najzad i nazvano s obzirom da galapágo na španskom znači kornjača.

I to nije bilo slučajno. Izolovanost i sigurnost ovog ostrva doprinele su njihovom izuzetnom fizičkom rastu i održavanju sporog metabolizma, što su dva izuzetno važna faktora dugovečnosti.

Ali, ove prednosti postale su nedostaci onog trenutka kada su ljudi, i sa njima pridošli pacovi, počeli da naseljavaju Galapagos. Tako su, krećući se sporo, ove kornjače bile lak plen za doseljenike koji su počeli da ih love i ubijaju. S druge strane, kako su se razmnožavale relativno retko, broj ubijanih i novorođenih postajao je sve neujednačeniji. Čak i kada bi polegle jaja, nisu uspevale da ih sačuvaju od raznih istrebljivača, među kojima su najveći bili pacovi.

Sve to najzad je dovelo do potpunog izumiranja. Međutim, treba imati u vidu da ljudske aktivnosti nisu jedini uzrok.

Njihova veličina, sporost i retko razmnožavanje na ograničenom ostrvskom prostoru svakako su dobar preduslov za ovakav ishod. No ipak, poređenje Džordžove analize genoma sa genomima drugih kornjača pokazalo je da je efektivna veličina populacije Chelonoidis abingdonii bila u blagom opadanju poslednjih milion godina.

Sličnu sudbinu deli još oko 61 odsto od ukupno 356 vrsta kornjača, koliko ih je nekada bilo u svetu. Zbog svoje sporosti i neborbenosti ove životinje su oduvek predstavljale lak plen. Međutim, treba imati u vidu da je njihov doprinos planeti veliki, iako je možda na prvi pogled neprimetan.
Pored toga što su prenosnici semena bez kojih neke biljne vrste ne bi opstale, suva materija njihovih jaja je izvrstan izvor ugljenih hidrata i lipida koji obogaćuju uglavnom opustošeno priobalje. S druge strane, zbog izuzetne izdržljivosti i prilagodljivosti zahvaljujući kojoj mogu da prežive čak i u veoma zagađenim sredinama, imaju funkciju obnavljača narušenih ekosistema.

Ove i mnoge druge funkcije kornjača ukazuju na njihov višestruk značaj za planetu. Pa ipak, sve češće se dešava da poslednji predstavnici njihovih podvrsta umiru u zatočeništvu bez naslednika dok im istovremeno cena na crnom tržištu ljubimaca raste.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs