Iz Marselja smo išli ka Tulonu. Iz velikog pristaništa, koje je svojevremeno dočekalo i jednog Remboa, koji je usidrio svoj mladalački „Pijani brod’’ u njegovoj gradskoj bolnici. I dočekao da umre u njoj. Put nas je vodio u najveću ratnu luku Francuske, Tulon, kome je u 17. veku maršal Voban uradio definitivnu fortifikaciju.
Bedekeri kažu kako Azurna obala obuhvata predeo između gradića Menton na italijanskoj granici, i mesta Kasis, negde ovde, na jugu. A mi se, tako kaže mapa, nalazimo u blizini mesta Kasis! To može jedino da znači: obalskim putem do Kasisa! Bez zaustavljanja prolazimo kroz Obanj, gde je sedište Legije stranaca. Izašavši iz šume borova i kiparisa, posle pola sata smo već brodili nepreglednim morem makije. I onda se pred nama našlo prirodno čudo: kameni uskličnik – Cap Canaille.
Prošli samo zatim kroz zaleđe monumentalne stene-hridine-naturalnog obeliska, zvanog Cap Canaille, koji izbliza deluje i kao moćni obrušeni meteor. Ova gromadna vertikala razbudila nas je količinom kamena koji stremi nebu. Pomislio sam: kako li je ovo čudo delovalo na Tina Ujevića kada je 1914. godine nakratko bio pripadnik Legije stranaca u obližnjem Obanju.
Stižemo u mesto Kasis, gde se završava, istorijski ili geografski, Azurna obala. Frederik Mistral, pesnik, francuski ali i okitanski, kaže da onaj koji je video samo Pariz a nije Kasis, nije ništa video. Gradić je bivša ribarska luka, danas prepuna ugodnih i pitoresknih kafea i restorana. Mesto je idealno za šetnje, ribarenje i penjane…
Ipak, da ne bi sve bilo uobičajeno, kada sam u par restorana i kafeterija zatražio čašu vina Kasisa, doživeo sam iznenađenje. U boljim restoranima ga nije bilo! Jer nije dovoljno skupo! Kafedžije su imale isti odgovor: to je proizvod zaleđa ovog grada, pije se, navodno, samo u lokalnim, seoskim krčmama, ili u Marseju i Tulonu!? Kasis sam ipak morao da pronađem ovde. I pronašao sam ga u restoranu „La Paillotte’’, u seoskom ambijentu. Tamo sam saznao da ga ovde od davnina tradicionalno prave. I neobično cene. Svi, osim skorojevića. Bio sam zadovoljan ali ne i zadovoljen, jer bez peciva, „navette’’, u kome su smešteni svi biljni mirisi Provanse, a koga ovde nije bilo, ni crveni Kasis nije imao pravi šmek. Možda u Tulonu…?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
