Tango predstavlja mesto gde suprotnosti mogu da se sretnu

Darko Dožić, tango umetnik koji je sa svojom plesnom partnerkom zaslužan za ovaj čin, u razgovoru za Danas naglašava da se ples ispred kordona desio spontano zbog teške atmosfere u gradu tog dana.

– Nismo imali u planu da plešemo, ali smo nakon izlaska iz sale primetili neku tenziju i odlučili u tom trenutku da odgovorimo plesom na sve što se dešava. Nismo hteli da zauzmemo jednu ili drugu stranu, već da ponudimo neko treće rešenje i blago šokiramo ljude oko nas. U tango zajednici, jedan konzervativac i liberalno orijentisana devojka mogu da se zagrle i imaju vrhunski tango, uprkos tome što bi se u verbalnoj komunikaciji možda sukobili. Dakle, naša poruka bila je da pokažemo da tango predstavlja mesto gde suprotnosti mogu da se sretnu, zagrle i komuniciraju uprkos razlikama, ukazuje Dožić.

Kako kaže, danas u Beogradu ima više hiljada plesača svih starosnih dobi, ali je pandemija negativno uticala na tango zajednicu u Srbiji.

U proteklih godinu i po dana, naša tango scena je „zaspala“ na neki način, jer veliki broj starijih ne želi trenutno da se bavi plesom zbog straha od širenja korona virusa.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Tango Natural (@tangonatural)

Pandemija se nije samo negativno odrazila na broj aktivnih plesača, već i na plesne večeri (milonge), kako na lokalnom tako i na međunarodnom nivou.

– Pre korone, svake večeri se negde u Beogradu plesalo, a vikendom je bilo oko deset većih događaja i pregršt manjih. Trenutno se mnogo slabije organizuju – ocenjuje Dožić.

Međutim, Darko ističe da je pozitivna strana ove situacije to što je scena podmlađena, budući da se mladi mnogo manje plaše virusa i češće dolaze na časove od starije populacije.

– U otuđenosti velikog grada, plesne večeri omogućavaju mladim ljudima da se sretnu i da dožive nešto što je interesantnije i humanije od npr. klabinga. U tangu je početna pozicija upoznavanje zagrljajem, što je superiornije u odnosu na mejnstrim gde treba da se probijaš kroz masu da bi se upoznao sa nekim uz buku i glasnu muziku. Tango zapravo nudi rešenje za mnoge probleme savremenog društva, jer se čovek povezuje sa sobom na jedan meditativan način. Tokom plesa mora da bude svestan sebe i svojih pokreta, ali i da se svesno poveže sa drugom osobom prilikom susreta. Tango je kombinacija zabave i jednog dubokog odnosa, budući da objedinjuje izlazak, zezanje, optimalnu fizičku aktivnost i povezivanje sa ljudima na intimnom nivou, ističe sagovornik Danasa.

Tango je originalno bio ples improvizacije koji je kombinovao ritam i pokrete nekoliko ranijih muzičkih i plesnih tradicija.

Međutim, za njega su vezani mnogi stereotipi, mahom zbog holivudskih filmova, koji ga oslikavaju kao uštogljen ples koji zahteva neku posebnu formalnu garderobu. Ipak, stvarnost je dosta drugačija.

– Tango može da se pleše uz bilo koju muziku i zbog toga on osvaja svet. Predstavlja veštinu koja objedinjuje više plesova u jedan i može da se pleše bilo gde…u kafiću, na ulici ili bilo kom događaju. Osoba koja pleše tango može lepo da se sredi i obuče elegantno, ali može i neformalno obučena da pleše uz ulične svirače, ili u restoranu kad je pogodi sevdalinka, ili čak u klubu uz omiljenu pesmu, objašnjava on.

Još jedna važna karakteristika ovog plesa jeste činjenica da takmičenja i nisu toliko zastupljena kao u drugim plesnim disciplinama.

Kako Darko kaže, tango u suštini nije toliko takmičarski ples koliko je umetnički izraz.

– Takmičenja se organizuju samo u scenskom i salonskom tangu, koji su malo standardizovaniji. Velika većina profesionalaca zapravo pleše slobodnim stilom i uspešan je onaj ko dobije najveći aplauz, kome najviše ljudi dođe na radionice i ko najviše inspiriše ljude. Pojedini plesači su svetski prvaci, a nisu uspeli da naprave karijeru, jer niko neće od njih da uzima časove. Sa druge strane, tu su oni koji se baš nikada nisu takmičili, a najveće su zvezde. Naravno, postoje izuzeci, ali je suština tango kulture umetnički izraz, a ne nadmetanje, ukazuje Dožić.

Kada je u pitanju vreme koje je potrebno da bi se ova vrsta plesa savladala, već nakon jedne godine telo ima osnovni paket neophodan za ples uz različitu muziku, dok posle dve godine pokreti postaju znatno sigurniji i ozbiljniji. Mada, ovo najviše zavisi od posvećenosti, uloženog truda i stila plesa.

Iako, kao što je već pomenuto, svaka osoba zapravo ima svojstven stil, mogu se izdvojiti neki od popularnijih tipova ovog plesa.

Razlike između njih se vide kroz mehaniku, odnosno u tome koliko su osobe udaljene jedna od druge grudima, gde je centar odakle se pokreću i odakle komuniciraju telima, kao i kroz senzebiltiet pokreta. Neki od poznatijih stilova su milonguero, salonski tango i tango nuevo.

Milonguero karakterišu izrazito zatvoren zagrljaj, snažna interakcija između plesača i obično kraći koraci.

Salonski tango predstavlja jedan od takmičarskih stilova, za koji je takođe karakterističan zatvoren zagrljaj, ali je fizička interakcija između partnera manjeg inteziteta, sa elegantnim i većim pokretima.

Tango nuevo je specifičan stil koji je nastao fuzijom raznih uticaja drugih plesova i fizičkih veština sa tangom.

Iako je tango došao u Beograd relativno skoro, pre nešto više od dvadeset godina, veoma brzo je postao popularan zahvaljujući nekolicini posvećenih instruktora i njihovim plesnim školama.

Nakon generacije pokretača tango scene (Miša Plavšić, Dragan Mikić) veliki entuzijazam i rezultate su pokazali Sonja Živanović i Darko Dožić, osnivači Tango Naturala, danas najveće tango organizacije u Evropi.

Plesnom edukacijom svih generacija, raznovrsnim projektima i organizacijom velikih plesnih, kulturnih i rekreativnih događaja, Tango Natural promoviše i širi kulturu argentinskog tanga kao kulturu zdravog i kreativnog odnosa prema životu ne samo u Srbiji, već i šire.

Pored Beograda, ova grupa sa velikim uspehom radi i u Banjaluci i Kolašinu, a organizuje i događaje u Bratislavi.

Posebnu pažnju posvećuje promovisanju tango kulture među mladima, kroz neprofitni projekat koji se sastoji od besplatnih časova za sve zainteresovane srednjoškolce, a godinama je u sklopu ovog projekta realizovana i besplatna škola za osnovce.

– Mesečna članarina u Tango Naturalu za starije od 26 godina je 3.000 dinara, dok je prvi čas besplatan. Za mlađe do 26 godina članarina je 1.800 dinara, a za srednjoškolce organizujemo besplatne časove, jer na taj način doprinosimo društvu. Lečimo zajednicu od konzumerizma, koji stvara ljude koji nisu sposobni da kritički razmišljaju i drže život u svojim rukama – kaže Dožić.

U današnjem užurbanom svetu, tango predstavlja rupu u vremenu koju ljudi posvećuju sebi i plesnom partneru. Onaj trenutak kada ostanu samo muzika, ritam i pokret. Momenat u kome imaju priliku da se izraze, nauče nešto novo i povežu sa novim ljudima.

Upravo zato u ovom plesu, koji je od 2009. godine na Uneskovoj listi nematerijalne kulturne baštine sveta, uživaju milioni širom sveta.

Ljudi koji plešu tango u stvari pričaju jedan jezik koji svako može da razume. Tango je svetski jezik tela – zaključuje Darko.

Tekst je deo projekta koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.