Tašta mi je nerotkinja

– Ovde nadimak nema jedino Vojko Mečka – šali se Ljuba Mara, lokalni boem, i navodi lepezu mioničkih nadimaka: Đavo, June, Krava, Roštilj, Prca, Crepulja, Sektembar, Šora, Nosonja, Drnovšek, Krompir…

Ljuba Mara se tako jednom vozio kolima sa Zoranom Kravom. Onda je Krava zaustavio kola i otišao u kukuruze da nešto obavi. Posle, kaže legenda, naiđu saobraćajci, pitalju Ljubu, suvozača, ko vozi ova kola: „Pa, Krava“ – rekao im je Ljuba. „I gde je sad ta krava“ – pitalu su policajci. „Eno ga u kukuruzima“ – mrtav ladan je nastavio Ljuba, inače zakleti neženja. Kada ga pitaju zašto se nikada nije ženio, Ljuba Mara ima jednostavan odgovor: „Tašta mi je nerotkinja“.

Mionica se nalazi se u Podgorini, na reci Ribnici, osamdeset kilometara južno od Beograda i prostire se od ogranaka Maljena i Suvobora na severu do desne obale Kolubare. Graniči sa opštinama Ljig, Lajkovac, Valjevo i Gornji Milanovac. Ime Mionica u prvi mah asocira na pridev mio, pre svega žensko ime Miona, koje svi poznajemo iz „Prve brazde“ Milovana Glišića. O imenu postoji više predanja – jedno kaže da se u vreme srednjovekovne srpske države zvala Mali Srem, pa potom Donja Ribnica. Današnje ime vezuje se za doseljenje nekog Živka iz sela Mionica kod Užica ili za prelepu krčmaricu Mionu u koju je po jednoj legendi bio zaljubljen Karađorđe pa je tako dao da se nazove naselje.

Mionica je poznata i po selu Struganik gde je rođen vojvoda Živojin Mišić, i gde se danas nalazi njegova spomen kuća pretvorena u muzej. Mionica je u doba komunizma nosila hipoteku „četničkog kraja“ jer su u nju tek septembra 1944. ušli partizani, i to Treća lička brigada pod komandom Milana Šijana. Do tada, kažu Mioničani, ovde su žene plašile decu partizanima. Mnogi ljudi pamte da je Draža Mihailović često konjem dolazio u mioničku kafanu. Ima i onih koji se kunu i da je komandant Gorske garde, Nikola Kalabić, znao da u kafanu uđe na volovskim kolima, i zatraži od orkestra da mu svira pesmu: „U kog si zagledala mala, da l’ u kola il’ u moga vola“. Onda bi pevačica poentirala:“Nit u kola, nit u tvoga vola, već u tebe, Kalabić Nikola“.

U porti mioničke crkve sahranjen je Stanoje Letica, četnik koji je 1941. poginuo u odbrani Mionice. Ravna gora, proplanak na Suvoboru gde je Mihailović podigao „treći srpski ustanak“, delom se nalazi i u okviru opštine Mionica (drugi deo pripada Gornjem Milanovcu). Hipoteka „četnika“ pratila je Mioničane skoro 50 godina pa se u opštinu vrlo malo ulagalo. Čak su lokalni opštinari tek 1988. godine uspeli da izdejstvuju da se u centru podigne spomenik vojvodi Mišiću, rad vajara Ota Loga. Mionica, „varošica kraljica“, ima jednu glavnu ulicu u kojoj se često održavaju vašari. Po vašarima su rekorderi u Srbiji. Nekim mesecima imaju i po dva vašara, a svakog meseca bar po jedan, čak i u zimskim periodima kada vašara skoro da i nema po Srbiji.

Iz Mionice je dr Aca Obradović, legendarni lekar FK Crvena zvezda, koji je preminuo pre nekoliko godina, glumci Miloš i Bora Kandić, holivudski scenograf Vladimir Spasojević, admiral Mija Jokić, te Živojin Lazić, ratnik vojvode Mišića, koji je na Titov kovčeg maja 1980. stavio crvenu jabuku iz klečane torbe.

Poznati su i po zemljotresu iz oktobra 1998. godine, čije posledice do danas nisu u potpunosti sanirane. I dan danas, pojedini Mioničani tvrde da je zemljotres „ljuljnuo“ iz savim metafizičkih razloga. „To se desilo“ – kažu lokalni teoretičari zavere – „kada su četničke porodice počele da glasaju za komuniste“. Lokalni živalj ponosi se jednim bitnim podatkom – Mionica je, naime, prva u opština u Srbiji gde je 1992. godine na lokalnim izborima, u prvom krugu, vlast osvojila opozicija i potukla do tad neprikosnovene socijaliste. Ali, kako im je posle išlo, danas kažu da psuju i prošlu, i sadašnju – i buduću vlast.