Tehnologija vam krade vreme na način koji možda ne shvatate: Evo šta možete da učinite povodom toga

Tehnologija, kao što su pametni telefoni pružaju su prozor u svet, omogućavajući nam da gotovo sve obavimo jednim dodirnutim dugmetom. Pametni domovi brinu o sebi, a virtuelni sastanci znače da je za mnoge prošlo vreme provedeno u putovanju na posao već prošlost.

Dakle, trebalo bi da imamo više slobodnog vremena. Vreme koje sada provodimo spavajući, opuštajući se ili jednostavno ništa ne radeći – zar ne?

Ako vam ideja da imate više vremena nego ikada pre izaziva gušenje sa gutljajem kafe, niste sami.
Postoje sve veći dokazi da dok digitalna tehnologija može pomoći da uštedimo neko vreme, mi završavamo koristeći to vreme da radimo sve više stvari.

Istraživanje sprovedeno na 300 ljudi širom Evrope pokazalo je da ljudi žele da izbegnu slobodne periode u svom životu, pa te periode popunjavaju obavljajući zadatke, koji uglavnom uključuju tehnologiju.
Bilo da je u pitanju čekanje autobusa, buđenje ili ležanje u krevetu pred spavanje, naši učesnici su prijavili da su vreme koje bi ranije bilo „prazno“ sada popunjavali aplikacijama za trening mozga, pravljenjem lista stvari koje bi trebalo da rade ili probaju na osnovu svog društvenog medija, i nekim drugim administrativnim zadacima.

Izgleda da su ti tihi trenuci posmatranja ljudi, maštanja i sanjarenja sada ispunjeni zadacima zasnovanim na tehnologiji.

Rast digitalnih zadataka dešava se, delom, jer tehnologija menja našu percepciju svrhe slobodnog vremena. Za mnoge ljude, više nije dovoljno jednostavno večerati, gledati televiziju ili možda ići na čas vežbanja.

Umesto toga, kado da svi pokušavaju da ne izgube vreme, ove aktivnosti se obavljaju dok istovremeno pretražujemo internet u potrazi za sastojcima za savršeniji život i pokušavaju da razvijemo osećaj ispunjenosti.

Na prvi pogled, neki od ovih zadataka mogli bi delovati kao primeri tehnologije koja nam štedi vreme.
U teoriji, online bankarstvo trebalo bi značiti da imam više vremena jer više ne moram da idem u banku tokom pauze za ručak. Međutim, istraživanje sugeriše da to nije slučaj. Tehnologija doprinosi gušćem obliku života.

Društveni mediji ponekad mogu da inspirišu, motivišu ili opuste ljude. Ali istraživanje sugeriše da ljudi često osećaju osećaj krivice, srama i žaljenja nakon što ispune svoje slobodno vreme online aktivnostima. To je zato što percipiraju online aktivnosti kao manje autentične i vredne od aktivnosti u stvarnom svetu.

Ipak, ljudi i dalje cene više šetnju ili izlazak na piće sa drugarima, od boravka na mrežama. Možda bismo, ako bismo ostavili telefon, imali vremena da zaista pripremimo te recepte koje danima gledamo online.

Zašto nas tehnologija tera da radimo više

Promene u radnim obrascima takođe se smatraju da pojačavaju rad. Rad od kuće i hibridni rad, omogućeni tehnologijom video konferencija, zamaglili su granice između radnog vremena i ličnog vremena. Sada kada je kancelarija u dnevnoj sobi, vrlo je lako pomisliti: „Samo ću svratiti do kompjutera da završim posao pre nakon što stavim decu na spavanje.“
Digitalne tehnologije ubrzavaju tempo života. Pogledajte samo e-poštu i online sastanke. Pre nego što su postojali, morali smo da čekamo odgovore na glasovne poruke i pisma ili da putujemo na različite lokacije da bismo razgovarali jedni s drugima. Umesto toga, sada imamo online sastanke jedan za drugim, ponekad bez dovoljno vremena između da čak ni ne odemo do toaleta.

Kako usporiti i povratiti svoje vreme?

Da bismo povratili vreme „ušteđeno“ tehnologijom, neophodna je promena u načinu na koji proporcionalno trošimo vreme.
Da bismo se oslobodili navike popunjavanja vremena sve više i više zadacima, prvo moramo da prihvatimo da je ponekad u redu malo ili ništa ne raditi.

Na radnom mestu, poslodavci i zaposleni moraju stvoriti okruženje u kojem je isključivanje od normale, a ne izuzetak. To znači imati realna očekivanja o tome šta može i treba biti postignuto u normalnom radnom danu.

Ali razvoj zakonodavstva koje garantuje pravo na isključivanje može biti jedini način da se osigura da tehnologija prestane preuzimati naše vreme. Neki evropskih zemalja, poput Francuske i Italije, već imaju zakonodavstvo koje garantuje pravo na isključivanje.

To podrazumeva da zaposleni nisu obavezni da budu dostupni van radnog vremena i da imaju pravo da odbiju da ponesu digitalni rad sa sobom kući.

Takođe je moguće da tehnologija sama može biti ključ povratka našeg vremena. Zamislite da, umesto da vam kaže da ustanete i prošetate (još jedan zadatak), vaš pametni sat vam kaže da prestanete da radite jer ste završili svoje ugovorene sate. Možda kada tehnologija počne da nam govori da radimo manje, konačno povratimo naše slobodno vreme.