Animacija sa srcem

Apsolutni rekorder na bioskopskim blagajnama trenutno u svetu, pa i kod nas, jeste sasvim očekivano nova springfildska storija o najotkačenijoj porodici u animiranom filmu. Baš kao i u seriji, „Simpsonovi na filmu“ predstavljaju kombinaciju klasične i digitalne animacije koja na velikom platnu oživljava dobro poznate likove s malih ekrana.
Prvi put Simpsonovi su nastupili pre dvadeset godina. Producenti su tada od Meta Groninga zatražili da pripremi animirane segmente za humorističku seriju „Šou Trejsi Ulman“. Groning nije želeo da se odrekne prava

na svoje popularne crtaće „Život je pakao“, pa je na licu mesta stvorio likove iz porodice Simpson. „Simpsonovi“ su bili hit od samog početka, 1988, kao nedeljna polučasovna serija, te postali kulturološki fenomen. Ostalo je televizijska – a sada i filmska – istorija.
U željno očekivanom filmu zasnovanom na hit televizijskoj seriji, Homer mora da spase svet od katastrofe koju je sam stvorio. Sve počinje s Homerom, njegovim novim ljubimcem prasetom, i šupljim silosom punim izmeta – a to je kombinacija koja pokreće katastrofu kakvu Springfild još nije doživeo. Mardž je besna zbog Homerove monumentalne gluposti, gomila željna osvete kreće ka domu Simpsonovih. Porodica jedva uspeva da pobegne, ali se ubrzo razdvajaju.
Građani Springfilda imaju jak razlog da žele krv Simpsonovih. Haos koji je Homer pokrenuo privukao je pažnju Američkog predsednika Arnolda Švarcenegera i šefa Agencije za zaštitu sredine Rasa Kargila. Dok sudbina Springfilda i sveta visi o koncu, Homer polazi na ličnu odiseju iskupljenja – tražeći oproštaj od Mardž, ponovo okupljanje rasturene porodice i spas svog rodnog grada.
Reditelj filma je Dejvid Silverman, glavni direktor animacije u seriji. On je bio uz seriju od samog početka i bio je koreditelj filma „Monsters, Inc.“.
Za Groninga „Simpsonovi na filmu“ predstavljaju priliku za autore i publiku da iskuse nešto što serija nije mogla da ponudi: „Želeli smo da ispričamo dužu priču o Simpsonovima, na velikom platnu, i da čujemo salu punu ljudi koji se istovremeno smeju“, kaže Groning.
Već tokom prve sezone serije studio se obratio Groningu i koizvršnom producentu Džejmsu L. Bruksu po pitanju pretvaranja televizijskog fenomena u film. Ali onda – pitaju se legije obožavalaca – zašto je bilo potrebno 18 godina da se to i desi?
Al Džin, scenarista i producent serije, kaže: „čekali smo 18 godina da snimimo film zbog toga što nismo hteli da ga snimimo samo zato što to možemo; hteli smo da snimimo film zato što je pravo vreme. Hteli smo da stvorimo priču koja će zahtevati širinu i veličinu koju daje film. „Simpsonove na filmu“ ne čine tri epizode prilepljene jedna za drugu. Taj film ima srce. Usredsređuje se na sile koje mogu da razore porodicu i grad i kako čovek može u toj situaciji da vrati svoj život u normalu“.
Tokom godina Bruks i ekipa su proširili scenaristički tim i time je bar rešen problem ljudskih resursa. „Došli smo do toga da u isto vreme rade dve prostorije sa scenaristima“, kaže Dejvid Mirkin, i sam zapažen reditelj komedija („Klopka za muškarce“, „Romi i Mišel“), scenarista i producent serije, a scenarista ovog filma. „Tako su ljudi koji su odavno na seriji mogli da odu i pišu za film, dok je serija nastavila da teče, nesmanjenog kvaliteta“.
Novembra 2003. započet je ozbiljan rad na pisanju scenarija za film o „Simpsonovima“. „Nas četvorica imali smo poslednju reč u odluci da se nastavi rad na scenariju“, objašnjava Džejms L. Bruks. „U jednom trenutku jednostavno smo osetili da je pravo vreme“.
„Postavili smo sebi ključna pitanja“, seća se Majk Skali. „Možemo li da smislimo priču koja bi bila dostojna dugometražnog filma? Kako će snimanje filma uticati na seriju?“ „Počeli smo da pišemo scenario i nismo se zaustavljali“, kaže Bruks. „Najteže je bilo posvetiti pažnju svakoj šali i svakom detalju; biti pod stresom svakog dana, a i dalje ostavljati utisak da smo bezbrižna gomila šaljivdžija“.
Dok su ideje polako uobličavale priču filma producenti su bili odlučni u nameri da ne izmišljaju iznova „Simpsonove“ za veliki ekran, već da zadrže sve što obožavaoci oduvek vole kod ovih likova. „Razlika je samo u tome da sada pričamo priču koja traži devedeset minuta i filmski format“, kaže Al Džin. „I ima više od jedne priče. Svaki član porodice Simpson ima svoj put razvoja i iskupljenja, čak i beba. Želeli smo da film drži pažnju publike do kraja i oko toga smo se izgleda najviše trudili. „Simpsonovi na filmu“ morao je da ima i velike scene, lokacije i teme“.
„Morali smo da proširimo način razmišljanja i izađemo iz 22-minutne strukture sitkoma“, kaže Majk Skali. „U tome smo mnogo računali na Džima Bruksa, jer je on snimio toliko sjajnih filmova. „Simpsonovi na filmu“ zahtevao je da prilagodimo način na koji smo pričali priče za seriju i Džimov uticaj na tom polju bio je izuzetno značajan“.
U prostoriji punoj scenarista koji neumorno rade na stvaranju najboljeg mogućeg filmskog scenarija niko nije radio vrednije od Ala Džina koji je imao herkulovski posao vođenja serije i rada na filmu kao scenarista i producent. „Ne mogu da se setim nikoga drugoga ko bi mogao u isto vreme da vodi seriju i film“, kaže scenarista Ian Makston-Grejem. „To je dokaz Alovog neverovatnog mentalnog kapaciteta“.
Neumorni Džin – osoba koja je vodila računa o svemu u vezi sa serijom i filmom – pobrinuo se da ne dođe do preklapanja između njih i da se ne otkriju pre vremena detalji zapleta. „Pošto smo držali zaplet filma pod velom tajne, kada bi scenaristi na seriji došli na ideje slične onima koje će biti u filmu ja bih rekao: ‘Ne, to ne možemo da upotrebimo. Ali vam ne mogu reći zašto’“.
Tajnovitost o kojoj govori Džin bila je takva kakva se retko viđa u filmskoj industriji. Scenario je držan bukvalno pod ključem u prostorijama studija i čak i kada se približio datum premijere teško su odavali detalje zapleta kako bi obezbedili da publika doživi pun efekat mnogih iznenađenja u filmu. Ali, jedan trejler je otkrio prisustvo novog dodatka domaćinstvu Simpsonovih: Homerovo prase, čiji je najznačajniji doprinos društvu nekoliko tona „đubriva“.
„Problem“ svinjskog izmeta, u kombinaciji s Homerovom glupošću, vodi do katastrofe po grad Springfild. „Bila nam je uzbudljiva ideja da Homer uradi nešto najgore što je ikada uradio“, kaže Dejvid Mirkin. „I to dovodi do moralne dileme, da li pustiti da grad umre ili ga spasiti“.
Ključni igrač u čestim i beskrajnim sastancima scenarista uopšte nije bio scenarista. To nije baš uobičajeno kod snimanja dugometražnih animiranih filmova, ali reditelj Dejvid Silverman je blisko sarađivao sa scenaristima, uobličavajući vizuelnu stranu i montažu, određujući najbolje načine za vizualizaciju šala i nalazeći nove načine proširenja sveta Simpsonovih za potrebe velikog ekrana. On je već dvadeset godina uz seriju i dobro poznaje sve likove.
Za „Simpsonove na filmu“ Silvermanov izazov bio je da razvije vizuelni stil koji bi bio veran seriji, a ipak proširen i prilagođen filmskom platnu. Silverman je u potpunosti iskoristio razmere filmskog platna, što mu je omogućilo da stavi više likova u kadar, da posveti veliku pažnju svakoj sceni, da emotivno otvori film i doda bogatstvo pozadinskim teksturama i bojama.
Možda je Silvermanov najveći izazov bio gust raspored termina. Potrebno je devet meseci da se napravi jedna epizoda serije, a Silverman je imao samo godinu i po da napravi „Simpsonove na filmu“. Da bi postigao rokove Silverman je oformio nekoliko timova koji su radili prema njegovim uputstvima.
Uprkos svim pritiscima tokom stvaranja filma „Simpsonovi na filmu“, njegovo konačno pojavljivanje navelo je dvojicu glavnih pokretača da razmisle o fenomenu „Simpsonovih“ i o tome koliko sve to njima znači. „Pre dvadeset godina samo sam se nadao da će ‘Simpsonovi’ biti uspešni i verovao sam da mogu“, kaže Met Groning. „Ali nisam imao pojma da ćemo u 2007. godini snimati ovaj film i proslavljati 400. epizodu“.
„Tokom snimanja ovog filma, i uprkos svim pritiscima, povremeno bih pogledao gore i video Homera kako nešto radi na ekranu“, kaže Džejms L. Bruks. „I zapanjio bih se kako posle svih ovih godina, i dalje osećam veliku ljubav prema njemu. To što vidim Homera na velikom platnu poništava sve muke koje su bile potrebne da bi se on tamo našao“.