Baza podataka o vanzemaljcima

Francuska je prva država koja je objavila dosjee X! Nacionalna svemirska agencija otvorila je web stranicu na kojoj je dokumentovano više od 1.600 slučajeva neidentifikovanih aerosvemirskih pojava u poslednjih pedeset godina.
Onlajn arhiva, koja će se dopunjavati novim slučajevima onako kako budu obrađivani, u preciznim detaljima katalogizuje slučajeve, koji variraju od onih koje je lako odbaciti, do onih koji i dalje zbunjuju i najtvrdokornije naučne skeptike. Prvi smo na svetu, rekao je Žak Paten, aeronautički inženjer koji vodi službu za proučavanje neidentifikovanih aerosvemirskih pojava pri Nacionalnoj svemirskoj agenciji CNES. NLO uvek stvaraju veliki interes koji prate bezbrojne teorije zavere o vladinim tajnim zataškavanjima tih pojava jer su isuviše osetljive ili alarmantne za javnost. Slučajevi poput onog kada je jedna gospođa tvrdila da je videla objekat koji izgleda kao leteća rolna toalet papira definitivno nisu vredni truda, kaže Paten. Ali, zato se vrlo ozbiljno pristupa mnogim slučajevima koji uključuju veliki broj uzastopnih viđenja – postoji najmanje jedan slučaj koji su prijavile na hiljade ljudi širom Francuske – i dokaze kao što su paljevine i radarski snimci koji pokazuju uzorak leta ili ubrzanja koja pobijaju zakone fizike. Od 1.600 slučajeva registrovanih od 1954. godine, skoro 25 odsto je klasifikovano kao tip D, što znači da smo uprkos dobrim ili vrlo dobrim podacima i pouzdanim svedocima, suočeni s nečim što ne možemo da objasnimo, rekao je Paten. Tako je, recimo, 8. januara 1981. kod grada Trans en Provans na jugu Francuske, jedan čovek koji je radio u polju prijavio podatak kako je čuo čudno pištanje i video objekat koji liči na tanjir, prečnika od oko 2,5 metara, kako se spušta na udaljenosti od oko 50 metara. Tamnosivi tanjir poleteo je maltene istovremeno, ostavljajući iza sebe sprženu zemlju, rekao je čovek policiji. Istražioci su snimili fotografije, skupili i analizirali uzorke zemlje i rastinja, ali do dana današnjeg nisu dali nikakvo, a kamoli zadovoljavajuće objašnjenje.
S druge strane, skoro hiljadu svedoka izjavilo je da je 5. novembra 1990. na nebu videlo blještavotreperava svetla. Kad su prijavljivali viđenje NLO nisu bili ni svesni da su u stvari videli komad rakete koji je ulazio u Zemljinu atmosferu. Ne treba uvek da imamo dokaz da su iza neobjašnjivih pojava vanzemaljci, kaže Paten. Ali treba da postoji makar i najmanji dokaz da nisu oni u pitanju. CNES godišnje dobija između 50 i 100 izveštaja o NLO, koje im u najvećem broju slučajeva u pismenom obliku dostavlja policija. Od tih prijava, samo deset odsto slučajeva nisu vredni istraživanja, kaže Paten. Druge zemlje, pogotovo Velika Britanija i SAD, takođe, više ili manje sistematično, skupljaju podatke o neidentifikovanim letećim objektima. U Sjedinjenim Američkim Državama informacije o tačno određenim slučajevima građani mogu da dobiju na osnovu Zakona o pravu na pristup informacijama. Ali, mi smo se odlučili za drugačiji pristup pa smo javnosti omogućili pristup svim slučajevima, rekao je Paten. Namera je bila olakšati pristup podacima za istraživanja naučnicima, ali i drugim NLO zaljubljenicima. Sama stranica, koja se zbog prevelikog interesovanja još uvek povremeno ruši veoma je dobro organizovana, a mogu se pronaći čak i skenirani policijski izveštaji o posetama NLO Zemlji. Kako sve to izgleda i čega tu ima pogledajte na adresi www.cnes-geipan.fr