Besciljno surfovanje po dva dana mesečno

U Velikoj Britaniji, među korisnicima interneta, odomaćio se izraz „wilfing“ (What Was I Looking For“) što je zapravo skraćenica za „Šta sam ono beše tražio“? Besciljno lutanje po internetu je postalo nacionalna epidemija, pokazuju podaci jedne britanske istraživačke firme. Naime, pokazalo se da dve trećine surfera (u istraživanju je učestvovalo 2.412 odraslih) priznaje da povremeno ne zna šta traži na netu, dok jedna četvrtina njih, čak 30 odsto onlajn vremena provodi u besiljnom lutanju globalnom kompjuterskom mrežom. To je ekvivalent dva cela radna dana tokom jednog meseca. Oni koji mogu biti zadovoljni ovakvom epidemijom su sajtovi za šoping, vesti i za putovanja koji su i najveći uzročnik „wilfing-a“. S druge strane poslodavce sigurno neće obradovati sledeći podatak – da njihovi zaposleni sve više koriste komjutere na poslu da završavaju privatne poslove. Jednostavno – sve je veća „siva zona“ između profesionalnog i privatnog korišćenja interneta, pa zaposleni često na poslu surfuju tražeći ono što im lično treba. Tu su, na prvom mestu liste sportski događaji, i to važi posebno za muškarce. U SAD je, na kraju februara kada se održava završnica NCAA košarkaškog turnira, posao bio ugrožen sa 31 odsto većom posetom sportskih sajtova, i čak 56 odsto većom posetom onlajn kladionica. Što se Engleske tiče, kada je prošle godine održano Svetsko prvenstvo u fudbalu čak 65 odsto muškaraca i 58 odsto žena je priznalo da je sa posla pristupalo sajtovima koji nemaju veze sa njihovim poslom.