Četvrtina građana Srbije u 2019. tražila informacije na sajtovima državnih ustanova

Kad je reč o starosnoj strukturi, procenat građana između 35 i 44 godina koji traže na ovaj način informacije od javnog značaja pao je na 34 odsto, u odnosu na 2018. godinu kad je iznosio 37 odsto. Što se tiče grupe od 16-24 godina, taj pad iznosi jedan procenat, 29 umesto 30 odsto. Sve preostale starosne grupe beleže porast.

U 2019. godini, 44 odsto građana u Evropskoj uniji u poslednjih dvanaest meseci tražilo je informacije na web stranicama državnih ustanova. Ovo je suštinski pomak u odnosu na 2008. godinu kad je taj procenat iznosio 33 odsto.

Servisi elektronske uprave zahtevaju preispitivanje organizacije i procesa, kao i menjanje načina rada kako bi informacije od javnog značaja bile efikasnije dostavljene građanima korišćenjem odgovarajućih online rešenja, prenosi Eurostat.

Građani svih uzrasta pretražuju sajtove državnih ustanova u potrazi za korisnim informacijama. Međutim, u najvećem procentu, čak 56 odsto, to rade oni od 25-34 godina starosti, dok ih starosna grupa od 35-44 godina prati sa 53 odsto. Iako su pripadnici starije populacije manje dolazili do zvaničnih informacija sa sajtova državnih institucija, skoro četvrtina (23 odsto) populacije starosne dobi od 65 do 74 godina je koristilo sajtove u ovu svrhu u poslednih 12 meseci.

Razvoj E-uprava i dostupnost informacija znatno variraju širom EU, kao i udeo građana koji koriste internet.

U 2019. godini, veliki deo građana skandinavskih zemalja preko portala javnih uprava dolazio je do informacija od javnog značaja: 89 odsto u Danskoj, 84 odsto u Finskoj i 79 odsto građana u Švedskoj. Procenti su takođe bili visoki za Holandiju (76 odsto) i Estoniju (69 odsto). Sa druge strane, samo devet odsto stanovnika Rumunije je koristilo ove kanale, što je slučaj i sa Italijom (19 odsto) i Bugarskom (20 odsto).

*Podaci korišćeni u ovom članku su bazirani na godišnjem istraživanju o upotrebi ICT-a (Informacione i komunikacione tehnologije) pojedinaca u domaćinstvima.