Da li vaše dete ima talenta za programiranje?

Svoj prvi programski jezik naučio je sa osam godina a do svoje dvanaeste godine već je poznavao deset različitih programskih jezika i imao nekoliko desetina svojih aplikacija na Google i Apple Store-u . Danas je, sa nepunih osamnaest godina, profesor-saradnik na katedri za Računarstvo i inženjerstvo na Univerzitetu Ostin u Teksasu i nezavisni developer u Apple-u.

Santijago je sa pet godina naučio da čita i piše, a njegov dalji intelektualni razvoj pomogli su i njegovi roditelji koji su primetili da je njihovo dete u stanju da brže od svojih vršnjaka, shvata i rešava matematičke probleme koje mu zadaju u školi. Ovo je takođe dovelo do toga da se Santijago često dosađuje na časovima matematike, za šta profesori nisu imali razumevanja. Stoga su ga upisali u privatnu školu u kojoj je iz trećeg prešao u peti razred, nakon što je sa gotovo stoprocentnom ocenom prošao sve testove. Međutim, činjenica je da nisu sva deca prirodno talentovana poput Santijaga, niti imaju uslove za razvoj mentalnih veština neophodih da bi tako rano ovladali programiranjem. Ovo sa druge strane, ne bi trebalo da obeshrabri roditelje jer je sposobnost algoritamskog razmišljanja nešto što deca mogu relativno lako savladati, uz pravog tutora i želju za učenjem.

Milan Dinić, profesor Informatike i računarstva u osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ iz Žitkovca, dobitnik je republičke nagrade „DISKOBOLOS“ za najboljeg profesora Informatike na nivou osnovnih škola za 2015. godinu, što je potvrđeno i ove godine, kada su njegove učenice Anica Stanković i Tea Milovanović osvojile prvo i drugo mesto na informatičkoj olimpijadi za osnovce. Milan smatra da sva deca mogu da ovladaju veštinom algoritamskog razmišljanja i osnovama programiranja: „Bitno je da dete ima radnu naviku i ja to primetim na prvih 5-6 časova. Nakon toga obavim razgovor sa učenikom i objasnim šta od njega očekujem ako želi da se dodatno sprema za takmičenje. Nagovestim mu da je uspeh zagarantovan ako odrađuje sve zadatke i vežbe. Kada krenemo sa pripremama, posle samo nekoliko časova vidi se kod učenika da li je zainteresovan, da li vežba i da li stvarno želi da se bavi programiranjem ili uopšte informatikom.“

Milan ističe da bitnu ulogu, kao i u Santijagovom slučaju, imaju i roditelji deteta: „Mnogi roditelji i ne razumeju šta znači programirati. Po meni, ako od svog deteta roditelji saznaju da se priprema za takmičenje iz informatike ili da ga informatika i programiranje interesuju, roditelj bi trebao češće da se interesuje kod predmetnog nastavnika o učenikovom napretku i da snažnije motiviše svoje dete, dodatnim online kursevima na primer.“

Dakle odgovor na pitanje iz naslova je da talenat za programiranje ne mora da bude nešto sa čime se vaše dete rodilo, kao u Santijagovom slučaju, već nešto što se može naučiti. Doduše, potrebno je da prevaziđemo nekoliko problema na nivou osnovnog obrazovanja kako bi se naša deca, poput Santijaga, što ranije upoznala sa osnovama programiranja : „ Prvo, informatika treba da se uvede kao obavezan predmet od prvog razreda. To bi ostavilo veći prostor u višim razredima za izučavanje naprednijeg programiranja. Drugo, da se pored jednog obaveznog časa uvede i izborni čas Programiranje. Treće, da predmetni nastavnici predaju i učenicima od prvog do četvrtog razreda. I poslednji, ujedno najveći problem, jesu predavači to jest, nedostatak adekvatno obrazovanog nastavničkog kadra. Nijedan diplomirani inženjer informatike neće da radi za platu od 45.000 dinara kad može da zaradi preko 1.000 evra kao programer,“ zaključuje Milan. Jedan od načina da se vaše dete što ranije upozna sa svetom programiranja, jeste da posetite sajt Petlja, koji pruža jedan zabavan i interaktivan okvir unutar kojeg se uči programiranje.

Tekst preuzet sa sajta Inicijative Digitalna Srbija