Deca u Crnoj Gori ispred ekrana provode osam sati dnevno

Istraživanje, koje će biti predstavljeno u ponedeljak, pokazalo je da dete navedenog uzrasta tri i po sata dnevno koristi mobilni telefon, oko dva sata dnevno gleda TV, oko sat i po vremena je ispred kompjutera ili laptopa, nešto manje od sat vremena dnevno igra igrice i oko dvadesetak minuta dnevno provede ispred tableta, prenosi RTCG.

Međutim, šest od deset roditelja nisu zabrinuti količinom vremena koje njihova deca provode uz neki od ekrana, već misle da im deca imaju dobru ravnotežu između vremena provedenog ispred ekrana i vremena za druge aktivnosti.

Sudeći po rezultatima istraživanja, međugeneracijski jaz u korišćenju medija prisutan je u Crnoj Gori, pa se deca uzrasta 12‒17 godina prvo informišu preko interneta, dok njihovi roditelji prve informacije potraže na televiziji.

„Ipak, televizija je medij od najvećeg stepena poverenja i za decu i za roditelje. Međutim, roditelji pokazuju znatno veću rezervisanost prema društvenim mrežama u odnosu na decu. Skoro 40% dece smatra da je teško prepoznati netačnu vest na televiziji, dok to isto priznaje jedna trećina roditelja. Za termin fake news čulo je 38% dece uzrasta 12 do 17 godina i 49% roditelja, ali većina ne zna njegovo značenje“, pokazalo je istraživanje.

Svako drugo dete kazalo je da se dešavalo da roditelji, kada su zauzeti, uključe TV ili YouTube i puste ih da gledaju šta hoće da bi završili svoje obaveze na miru, dok oko 40% roditelja priznaje da to radi često ili s vremena na vreme.

„Svako drugo dete kaže da je gledalo TV sadržaj s oznakom da nije za njegov/njen uzrast. Kada je porodica na okupu i gleda TV, i deca i roditelji kažu da je u većini slučajeva daljinski upravljač kod oca, pa samim tim i odgovornost biranja medijskih sadržaja adekvatnih za decu. Kada su u pitanju najomiljeniji TV sadržaji dece, oni su prvenstveno zabavnog i sportskog karaktera: mlađa deca (4‒11 godina) najviše vole da gledaju dečji program, dok stariji uzrast (12‒17) najviše prati filmove, sport i muziku. Deca procenjuju da medijske sadržaje koji odgovaraju njihovim potrebama, interesovanjima i uzrastu mogu najpre pronaći na internetu, pa na inostranim kablovskim TV kanalima, što domaćoj medijskoj produkciji postavlja nove izazove“, navodi se u saopštenju AEM-a.

Svako drugo dete (47%), kako se navodi, zainteresovano je da učestvuje u produkciji TV programa za decu, a svaki drugi roditelj (49%) bi podržao svoje dete u tome.

„Međutim, polovina roditelja ne bi poslala dete na TV takmičenja u pevanju, plesu, glumi i slično, jer smatra da je za dete bolje da kritiku stručnjaka dobije bez pritiska javnosti. Zabrinjavajuće je da svako peto dete uzrasta 9‒17 godina nije pročitalo nijednu knjigu (van školskih zadataka) u poslednjih godinu dana, kao ni 43% njihovih roditelja. Konačno, većina dece i roditelja tokom poslednjih godinu dana nijednom nisu bili u pozorištu, bioskopu, muzeju ili na izložbi slika, što ukazuje na krizu kulture za decu, mlade i roditelje“, navode iz AEM-a.

Istraživanje o korišćenju medija sprovedeno je na nacionalno reprezentativnom uzorku od 1.050 roditelja i 655 dece uzrasta 9‒17 godina kroz upitnik koji se popunjavao u domaćinstvima širom Crne Gore tokom avgusta 2018.