Foto: Pixabay/GraphicsSC
Kada sam skoro pričao sa jednim programerom Amerikancem srpskog porekla o blokčejnu, on mi je na moje pitanje odakle toliko kompanija u SAD zaluđenih za ovu tehnologiju i da li uopšte znaju dovoljno o njoj, odgovorio kratko:
„Čoveče, većina tih biznismena nema pojma šta je uopšte blokčejn. Počeli su masovno da koriste taj izraz za sve i svašta. Čak su i oglasni sajtovi za prodaju automobila počeli da reklamiraju sebe u stilu – sajt je pravljen na blokčejnu“.
Početna ideja Libra projekta
Histerija da se bude među prvima u tehnologiji koja dolazi, zahvatila je i Marka Cukenberga, šefa svima nama poznatog Fejsbuka. Kada je konačno shvatio da bitkoin neće nestati sa lica (digitalne) zemlje, predstavio nam je u maju 2019. projekat Libra i najavio puštanje u opticaj svog novca na proleće 2020.
Osnovni novčanik Libra koina će se zvati Kalibra. Pored poznatih svetskih valuta biće omogućen protokol i konverzija libre u bitkoin, etirium i bitkoin keš.
Libra će biti vezana vrednošću američkog dolara i pripadaće grupi stabilnih koina. Kako sam Cukenberg kaže, početna pokrivenost Libra koina je u vrednosti od svega 10 miliona dolara (prema merilima ostalih kapitalizacija u kripto svetu i nije neka suma).
Ta početna ideja Fejsbuk tima dobro se primila među gigantima kao što su: Visa, Mastercard, Paypal, Ebay, Coinbase, Lyft, Uber i mnogim drugim i ugovori o saradnji među gore pomenutim kompanijama i Fejsbuka su počeli da se nižu sredinom 2019.
Problemi u Evropi
Glavna ideja projekta Libra je da korisnici koji nemaju bankovni račun mogu svoje usluge naplaćivati širom sveta koristeći Fejsbuk Mesindžer servis ili Votsap aplikaciju. Nema sumnje da je to tržište veliko i prema procenama Svetske ekonomske banke, to je oko 1,7 milijardi ljudi.
Mark je u ovom slučaju pucao daleko i pametno, ali nije predvideo prevrtljivost bankarskih sektora, prvenstveno u Evropi, i nije računao na proračunatost mnogo većih mozgova u gore pomenutim kompanijama. Naime, svi do jednog servisa za trasnfer novca su u novembru 2019. otkazali „poslušnost“ i rekli prosto – ne, nama ovo ne treba (za sad).
Poslednji koje se javio i rekao sve loše oko Libre jeste francuski ministar finansija koji je direktno najavio da nema šanse da libra „prođe“ preko francuske teritorije, dodavši da će zabraniti transakacije libre žiteljima Francuske.
Gospodin L Mair je postavio pitanje monetarne suverenosti i naznačio da bi ukoliko Libra postane upotrebljiva, onda bi postojanje tog digitalnog novca moglo da se umeša u monetarnu politiku svake zemlje, a time bi značilo da vlade širom sveta rizikuju da izgube kontrolu nad značajnim delom finansijskih tokova.
Ta reakcija francuskog ministra finansija Bruna L Maira jeste dokaz nepoznavanja materije, ali je u isto vreme i signal Cukenbergu i njegovom timu da mora nešto i da objasni staroj svetskoj školi ekonomije pre nego se upusti u kreiranje sopstvenog dogitalnog novca.
On mora da objasni koliko je njegova ideja različita od bitkoina, a to mu nije i neće biti lako s obzirom da bankarska nomenklatura nije skroz u stanju da razume šta je direktan protok vrednosti među ljudima i opšte da sazna zna šta je P2P tegnologija (Eng. „Peer to peer technology“).
Kongres protiv Cukenberga
Da nema kraja mukama za mladog biznismena pokazao je i Američki kongres koji je tražio javnu raspravu i pozvao Marka Cukenberga i kreatora Libre Dejvida Markusa, člana Fejsbuk tima, da odgovaraju na pitanja kongresmena u Kapitol Hilu u Vašingtonu.
U dva navrata, jula i oktobra 2019. godine, u ukupno preko dvanaest sati ispitivanja saslušani su zbunjeno odgovarali na mnoga nemoguća pitanja. Između ostalog, saznali smo i strahove kongersmena američkog senata. Tako je demokrata Bred Šerman Libru nazvao „moćnim alatom za provaljivanje američkih poverljivih podataka“.
Takođe demokrata, Najda Velaskez panično se obratila Cukenbergu izjavivši: “Gospodine Cukenberg, mi ne želimo da uništimo međunarodni monetarni sistem sa tom vašom idejom“. Cukenberg se pravdao da Libra projekat nije prvi na listi prioriteta u samoj firmi već je samo logičan potez Fejsbuka u digitalnoj eri koja se spontano razrađuje.
Ali nije uspeo da ih smiri svojim dugim govorom u glavnom zdanju američke politike, već doživeo populističke napade kroz medije vrlo brzo. Tako je dnevni list Vašington post pred kraj 2019. izbacio naslove poput: „Libra je opasnija od 11. septembra“ i „Libra je veća pretnja od bitkoina“. Ovim napadima je postalo jasno da pozadina svih napada na libru jeste razuman strah država od privatnog novca koji se pravi bez kontrole narodne ili federalne banke.
Dok jedni brinu, drugi se raduju
Ono što je zabrinulo vlade širom sveta, obradovalo je kripto zajednicu u istom tom svetu. Tako su učesnici silnih foruma i društvenoh mreža došli do zajedničkog zaključka da je kripto novac dobio na popularnosti otkrivanjem libre od strane Cukenberga i kompanije.
Uz sve omalovažavanje projekta Libra od strane kripto zajednice, došlo se do još jednog zaključka a to je da će bitkoin dospeti pre nego libra do tih famoznih 1,7 milijardi ljudi koji nemaju bankovni račun i samim tim podići mu cenu u nebo.
Ima previše tekstova o libri na forumima, i dok su mnogi bazirani na nagađanjima i predrasudama, može se naći i taj da je Fejsbuk tim prekopirao druge kripto projekte i implementirao ih u svoj globalni program. Samim tim, dodaje se po forumima, time se daje još jedan podsticaj svim kripto valutama na putu globalne adaptacije.
Nema sumnje, vreme spajanja kripto i FIAT novca je u toku i pitanje je vremena koja će sledeća velika kompanija da krene putem „proizvodnje“ sopstevnog novca. Ali sačekajmo april 2020. da prvo gospodin Cukenberg ispuni svoje dato obećanje i pusti u promet, toliko očekivanu, libru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
