Dok Beograd postavlja 1.000 kamera dve vodeće kompanije stopiraju razvoj i upotrebu iste tehnologije

Pitanje nadzora je aktuelno i u Beogradu, od kada su najviši državni organi najavili kupovinu kamera od kineske kompanije Huawei, pa sve do trenutka njihovog postavljanja u srpskoj prestonici. Ovo pitanje je sporno samo po sebi, ali je daleko ozbiljnije kada nema konkretnih informacija i objašnjenja o postupcima vlasti: nisu poznati detalji o lokacijama kamera, prikupljanju i čuvanju podataka građana. Na globalnoj tehnološkoj sceni sa više strana se čuju apeli o mogućim zloupotrebama sistema nadzora. Na to pitanje pokušavaju da skrenu pažnju Amazon i IBM, koji svojim primerom pozivaju ostale da razmisle o tome šta prave.

Kako prenosi The Verge, kompanija IBM je ove nedelje zvanično prestala da razvija, nudi i istražuje tehnologiju prepoznavanja lica. Iz kompanije navode da bi svojim doprinosom masovnom nadzoru, rasnom profilisanju i kršenju drugih ljudskih prava i sloboda prekršili svoje Principe poverenja i transparentnosti. U istom obraćanju prepoznaju sadašnji trenutak kao najpogodniji da se otvori dijalog i raspravi na koji način ova vrsta tehnologije treba da se koristi.

Dva dana nakon što se IBM oglasio kompanija Amazon postavila je saopštenje da obavesti da će zaustaviti upotrebu Rekognition-a, softvera za prepoznavanje lica koji je često bio kontroverzna tema kada su u pitanju algoritmi koje koristi. Amazon će stopirati upotrebu na godinu dana kako bi nadležni organi imali dovoljno vremena da uvedu veće regulativne mere, a do tada će softver biti na raspolaganju organizacijama koje su fokusirane na probleme pronalaska nestale dece i trgovine ljudima.

Kada je reč o samom softveru, prema saznanju The Verge-a, istraživanje iz 2019. godine došlo je do rezultata da Rekognition pravi znatno više grešaka kada treba da identifikuje pol osoba tamnije kože. Isti proces pravi minimum grešaka kada mu je zadatak da identifikuje ljude svetlije kože. Nakon objavljenih rezultata grupa istraživača upitala je otvoreno pismo Amazonu sa zahtevom da prestanu da prodaju softver nadležnim organima.

U Beogradu raste video nadzor, 1000 kamera na 800 lokacija

Beograd je trenutno u nezavidnoj situaciji kada se govorimo o video nadzoru. Reč je o 1.000 kamera koje se postavljaju na 800 lokacija širom grada. Početkom 2019. godine, direktor policije Vladimir Rebić objasnio je da privatnost građana neće biti ugrožena i da je cilj lakši rad policije na suzbijanju kriminaliteta. Javnosti je tada bilo saopšteno i da će kamere imati mogućnost korišćenja softvera za prepoznavanje lica i registarskih tablica vozila.

Od samog početka građani nisu imali dovoljno informacija u vezi sa postavljanjem kamera za video nadozor, a Startit Dnevnik je u novembru prošle godine preneo više relevantnih mišljenja na pomenutu temu. Advokat i nekadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je objasnio da je zakonska obaveza Ministarstva unutrašnjih poslova da zatraži mišljenje Poverenika kada se pristupa primeni nove tehnologije, i da u ovom slučaju do tog koraka nije došlo. Šabić je naglasio da je potrebno da se uradi ozbiljna studija i da se o njoj otvori širi društveni dijalog.

U istom periodu civilni sektor je uspeo putem Poverenika da dobije i napravi analizu Procene uticaja novog sistema za nadzor na prava građana. Zajednički zaključak je da Procena ne ispunjava ni formalne ni materijalne uslove propisane zakonom.

“Procena uticaja ne ispunjava minimum propisanih zakonskih elemenata: metodologija izrade i struktura Procene uticaja nisu usaglašeni sa zahtevima zakona; ne postoji sveobuhvatan opis predviđenih radnji obrade ličnih podataka; nisu procenjeni rizici po prava i slobode građana; nisu opisane mere koje se nameravaju preduzeti u odnosu na postojanje rizika; delimično su opisane tehničke, organizacione i kadrovske mere u cilju zaštite ličnih podataka.

Sporan je pravni osnov za masovno korišćenje sistema pametnog video nadzora, dok su pozitivni efekti na smanjenje kriminaliteta izneti u Proceni uticaja precenjeni usled činjenice da su relevantna istraživanja i uporedna praksa korišćeni selektivno. Takođe, Procenom uticaja nije utvrđeno da je upotreba pametnog video nadzora neophodna zarad javne bezbednosti, niti da je upotreba ovako invazivne tehnologije proporcionalna, imajući u vidu rizike po prava i slobode Građana.”

Nadzor koji se uvodi zbog pandemije preživeće pandemiju

Edvard Snouden upozorio je u prethodnim mesecima da će se mere koje se uvode tokom pandemije zadržati i zloupotrebiti kada se stanje stabilizuje. Ipak, izgleda da kod nas ta krilatica ni nema nekog većeg značaja, jer kamere, iako se postavljaju tokom pandemije, nemaju funkciju da se bore protiv virusa. Prema saznanju Nove ekonomije, ne postoje zvanične informacije koje potvrđuju da se tehnologija za masovni nadzor koristi za njegovo suzbijanje.

U osvrt na izjave nadležnih lica da će kamere pomoći policiji u suzbijanju kriminala, istraživač Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku Saša Đorđević objasnio je da video nadzor nema velikog efekta u borbi protiv organizovanog kriminala, narko-dilera i terorizma, osim u slučaju sklanjanja dilera sa ulice.

„Istraživanja ukazuju da je video-nadzor najviše uticao na povećanje bezbednosti u saobraćaju i smanjenje imovinskog kriminala, dok nasilni zločini nisu značajno smanjeni”, ocenio je u razgovoru sa Novom ekonomijom.

Povodom svih ovih dešanja, nedavno je lansirana inicijativa Hiljade kamera, koja poziva građane da mapiraju sve lokacije na kojima prepoznaju kamere, ali i da pruže detaljan uvid u informacije o dosadašnjim netransparentnim procedurama i mogućim načinima zloupotrebe sistema za nadzor. Iz inicijative je najavljeno da se radi na razvoju aplikacije koja će pomoći sugrađanima da lakše lociraju i obaveste javnost kad primete ove kamere.

Uporedo sa navedenim rizicima iz inicijative Hiljade kamera podsećaju na još jednu važnu stvar, ono na šta su već ukazali i Poverenik i Zaštitnik građana ‒ da policija i službe bezbednosti tokom godine stotinama hiljada puta direktno pristupaju metapodacima o digitalnim komunikacijama građana.