Drastično smanjenje troškova

Istraživači u Intelu uspeli su da naprave najbrži silikonski modulator. Taj izum mogao bi, nadaju se, drastično da smanji troškove „brodbanda“ i omogući kompjuterima da rade brže i s manje oslobađanja toplote.
Današnji kompjuterski procesori su čisto elektronski uređaji, koji prenose podatke preko bakarnih žica. Ali, ova tehnologija relativno je spora i proizvodi toplotu. Intelovi istraživači su, stoga, napravili uređaj koji bi mogao bitno da pomogne da se elektron i bakarne žice zamene fotonima i svetlosnim zracima. Takav silikonski modulator obara sve rekorde i u stanju je da enkodira 30 gigabita podataka za sekundu, dakle, skoro jednakom brzinom kao i nesilikonski, koji se danas koristi u hardveru s optičkim vlaknom.
Silikonski modulator koji razvija ovoliku brzinu omogućava razvoj kompjutera sa fotoničkim čipovima. A oni bi, pak, mogli da budu i uključeni u potpuno silikonske čipove koji bi se koristili u mrežama optičkih vlakana. Pošto su silikonski elementi podesni za masovnu proizvodnju i relativno jeftini, mogli bi da zamene daleko skuplji netvork-hardver i smanje troškove širokopojasnog prenosa podataka putem mreže.
Doskora su fotonski uređaji kao što su modulatori i laseri, pravljeni od skupih poluprovodnika, ali je 2004. Intel pokazao da je moguće napraviti silikonski modulator koji radi brzinom od jednog gigabita u sekundi. Već sledeće godine povećali su njegovu brzinu na 10 gigabita u sekundi i napravili iznenađujuće dobar silikonski laser, koji su prošle godine još više usavršili. Međutim, brzi modulator je ključni za uključivanje silikona kao optičkih materijala. Današnji modulatori rade brzinom od 40 gigabita u sekundi, Intelov najnoviji silikonski modulator od 30 gigabita u sekundi je bitan napredak, koji daje nadu da će u vrlo skoroj budućnosti i silikonski fotoni razviti optimalnu brzinu od 40 gigabita u sekundi.