Evropa i RFID: Lični podaci bez zaštite

Evropa i RFID: Vivijan Riding, komesar za informaciono društvo Evropske unije, najavila je javnu raspravu o korišćenju oznaka za radio-frekventnu identifikaciju (RFID) zbog sve veće zabrinutosti za zaštitu privatnosti. Sve veća upotreba elektronskih oznaka za praćenje svih mogućih i nemogućih predmeta, od robe u bakalnicama i odeće do delova aviona, biće stavljena pod lupu Evropske komisije, javlja BBC. RFID oznake, koje se mogu daljinski očitavati pomoću odgovarajućih uređaja, koriste vlasnici lanaca maloprodajnih objekata, kao što je nemački Metro koji testira ovu tehnologiju u svojoj „prodavnici budućnosti“.

Gugl zaštitnik privatnosti

Nameravajući da zaštiti lične podatke korisnika, Gugl je najavio da preduzima korake kojim bi se privatnost i anonimnost osoba koje koriste ovaj pretraživač sačuvali. Tako će, u toku ove godine, Gugl početi da sprovodi novu politiku kompanije, odnosno počeće da brišu sve lične podatke stare između 18 i 24 meseca.

Podsetimo, kad koristimo Gugl, ova kompanija dobija naše lične podatke, odnosno IP adrese i detalje o kukijima i informaciju o tome šta smo stvarno tražili. Do sada je Gugl čuvao ove podatke. Od sada, osim ako se to drugačije zakonski ne naredi, posle navedenog vremena serveri će se anonimizirati, odnosno podaci o pretraživanju će se brisati. Dodatno, Gugl će u svoje proizvode ugraditi dodatnu zaštitu za očuvanje privatnosti korisnika, kao u Gugl Tok i Desktop.

Ova vest je posebno obradovala sve one koji se bore za zaštitu privatnosti u SAD i Evropi, gde su učestali zahtevi policije i bezbednosnih agencija da im podaci o pretraživanju budu dostupni. Sada ostaje da se vidi kako će na ovo reagovati konzervativna Bušova vlada u Americi, inače najjači pobornik politike „Velikog brata“ na Interentu, javlja BBC koji navodi reči profesora Ričarda Klejtona sa univerziteta u Kembridžu koji kaže: „Ovo je veliki korak i voleo bih da podaci postanu anonimniji u mnogo kraćem vremenskom roku. Nema apsolutno nikakvog razloga da se nečiji podaci čuvaju dve godine.“

Ovu odluku su pozdravile brojne nevladine organizacije i tela za zaštitu privatnosti, obrazovne i kulturne institucije širom sveta, a sve reakcije se mogu svesti na hvalospeve privatnom vlasništvu kao neprikosnovenom pravu i temelju demokratije što podrazumeva da je pravo na privatnost pojednica svetinja.

Odluku su pozdravile i kolege iz Jahua i ostalih omiljenih portala širom sveta poručujući da treba poštovati onlajn navike korisnika kako u realnom tako i u virtuelnom svetu.

Osim u prodavnicama, tehnologija RFID se koristi i u industriji; svaki zamenjivi deo novog aviona Airbus 380, na primer, imaće jednu RFID oznaku. Primena oznaka nailazi na otpor u javnosti, uglavnom zbog brige o zaštiti privatnosti. Zamena trakastog koda RFID tehnologijom omogućava prodavcima i proizvođačima da dobiju mnogo više informacija o proizvodu. Te informacije, međutim, omogućavaju stvaranje izuzetno detaljne šeme ponašanja potrošača, počev od toga šta i gde kupuju do toga koliko često kupuju, pa čak i gde odlažu (bacaju) ambalažu.
Pošto se RFID zasniva na tehnologiji radio-talasa, organizacije za zaštitu privatnosti su izrazile zabrinutost da kompanije ili vlade mogu da čitaju podatke s oznaka bez znanja i saglasnosti potrošača. Ridingova je na sajmu CEBIT u Hanoveru izjavila da će tokom narednih deset godina broj RFID oznaka biti povećan „nekoliko hiljada puta“.
Evropa bi mogla da prednjači u korišćenju RFID oznaka, dodaje ona, ali samo ako vlade evropskih država budu brzo usaglasile radijski spektar dostupan RFID sistemima. „RFID oznake bi trebalo po svojoj prirodi da budu mobilne i upotrebljive bilo gde u svetu“, rekla je Ridingova.
Analitičari smatraju da bi Evropska komisija morala da organizuje savetovanje u upotrebi RFID tehnologije. Očekuje se da će Komisija tokom godine objaviti zvanične dokumente o RFID tehnologiji, prenosi BBC.