Neke evropske zemlje su predložile oštrije zakonske kazne protiv onih koji daju lažne informacije prilikom otvaranja naloga za elektronsku poštu ili postavljaju veb-sajtove – to je u skladu sa borbom protiv terorizma, ali s druge strane potez koji će sigurno naići na otpor zbog ugrožavanja privatnosti.
Neke evropske zemlje su predložile oštrije zakonske kazne protiv onih koji daju lažne informacije prilikom otvaranja naloga za elektronsku poštu ili postavljaju veb-sajtove – to je u skladu sa borbom protiv terorizma, ali s druge strane potez koji će sigurno naići na otpor zbog ugrožavanja privatnosti. Ovaj predlog su dale vlade Nemačke i Holandije, kako bi se policiji olakšala istraga kriminalnih i terorističkih činova. Međutim, teško je očekivati da će se Evropljani tako lako odreći svoje privatnosti i dozvoliti mere kojim bi njihove privatne informacije bile skladištene za potrebe vladinih istraga. Iako svi detalji ovog predloga nisu poznati, svaka zemlja bi ponaosob odlučivala koliko bi dugo čuvala podatke – između šest i 24 meseca. Doduše, nije poznato šta bi se desilo onda sa provajderima kakav je, recimo, Guglov Gmail ili Majkrosoftov Hotmail koji ne zahtevaju ništa više od korisničkog imena i lozinke, a pravo ime i adresa nisu potrebni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
