Falsifikovanje lakše od provere autentičnosti

Broj falsifikovanih holograma povezanih sa falsifikovanom robom utorstručio se u protekle tri godine, zahvaljujući sve savršenijoj tehnologiji koja je doprinela njihovom širenju. Danas je lakše nego ikad, a isto tako, unosnije nego ikad, da se napravi ubedljiv duplikat bezbednosnog holograma. Džef Alen, jedan od pionira hologramske tehnologije smatra da je najteže sastrugati original sa kartice na kojoj se koristi. Sam duplikat holograma se, međutim, lako napravi i on potom postaje master koji se može koristiti za dalju proizvodnju.
Više od dve decenije hologrami se koriste kao bezbednosni detalj na kreditnim karticama. U današnje vreme se sve više primenjuju i u pakovanju i pečaćenju robe, na nalepnicama različite modne odeće ili drugih brendiranih proizvoda, zatim na raznim dokumentima (vozačkim dozvolama, ličnim kartama, taksenim markama i raznim drugim mestima gde treba da potvrde autentičnost dokumenta ili predmeta od vrednosti. Zbog toga su i aspiracije falsifikatora robe, kreditnih kartica i holograma porasle, a uz pomoć tehnologije oni sve češće uspevaju da naprave lažne holograme koji su gotovo identični originalima i teško ih je razlikovati od pravih.

Obuka za programiranje „pametnih kartica“

Na Fakultetu za poslovnu informatiku beogradskog Univerziteta Singidunum, 7. februara je otvoren prvi Centar za obuku za programiranje „pametnih“ kartica u jugoistočnoj Evropi.

Obuka za programiranje „pametnih“ kartica će postati sastavni deo nastavnog programa iz predmeta „Zaštita informacionih sistema i elektronskog poslovanja“. Tu nastavu će pohađati 150 studenata i 50 poslediplomaca, koji će biti u potpunosti obučeni za programiranje kartica i primenu softverskih rešenja.

„Pametne“ kartice poslednjih godina imaju široku primenu u mobilnoj telefoniji i sistemima elektronskog plaćanja, a sve je češća upotreba tzv. beskontaktnih kartica, koje ne moraju da se umeću u poseban čitač, a aktiviraju se kada se kartica postavi najdalje desetak centimetara ispred senzora. Te kartice se koriste u javnom prevozu i u ličnim ispravama. Tehnologiju i tehničku podršku Centru obezbedila je kompanija Oberthur Card Systems, jedan od vodećih proizvođača „pametnih“ kartica, softvera i aplikacija

Kriminalističke službe u mnogim zemljama sveta nisu dosad uspevale da efikasno uđu u trag falsifikatorima, čak i kada su otkrivali ovakve falsifikate. To je zbog toga što lažni hologrami u SAD i Evropu obično dospevaju iz dalekih, prekomorskih zemalja, kao što su Kina, Koreja, Indija i Rusija. To su zemlje gde su organizovane kriminalne grupe veoma jake i zahvaljujući raznim slabostima zakonodavaca i izvršne vlasti, opstaju godinama nekažnjeno.
Stručnjaci upozoravaju da hologrami nisu ni približno onoliko bezbedno oruđe kao što se misli.
Da podsetimo, ove osobene oznake prave se u mračnoj komori pomoću specijalnog polimerskog filma i laserske opreme. Laserski mlaz svetlosti se podeli, tako da jedan deo osvetljava direktno film, a drugi deo pogađa sliku koja se kopira. Obe slike se tako utiskuju u polimer po mikroskopskom obrascu. Ceo proces svodi se na deformisanje, odnosno specifično „oštećenje“ površine polimera. Razvijeni hologrami dodaju filmu i brojeve i mikroprintove, ali je konačan rezultat površina koja se može kopirati.
Međutim, kompanije koje koriste holograme kao zaštitni znak svoje robe ili kartica, nisu želele da na hologramima stalno vrše sitne prepravke koje bi otežavale posao falsifikatorima, jer to poskupljuje troškove proizvodnje hologramisane robe.
Pre pet godina softverski pirati u Kaliforniji piratizovali su najsavremenije holograme i ubacili njihove lažne replike na piratizovanu softversku robu u vrednosti od 10 miliona dolara.
Autentičnost holograma koji se koriste za specijalne numizmatičke zbirke ili kolekcionarske primerke stripova i sličnih retkosti, a koje kolekcionari mogu da čitaju oz pomoć specijalnog hologramskog čitača, takođe nije neprikosnovena i pouzdana kao što se danas veruje. Najveći problem je u tome što danas skoro svako može da nabavi mašinu za štampanje holograma, po ceni ispod 10.000 dolara. Ili, još jednostavnije, falsifikator, kad jednom napravi lažni hologram, može po tom masteru da naruči njegovu masovnu proizvodnju kod desetina kompanija koje se tim poslom inače bave.
I dok je pre dve decenije tehnologija kojom su hologrami umnožavani bila pod strogim nadzorom, danas je taj posao prilično rasut i njime se bavi mnoštvo malih kompanija, naročito u Kini, koje izrađuju holograme po narudžbini. Postoji opasnost da se tokom same proizvodnje holograma, doštampaju određene količine i krišom doture piratima, poštedevši ih truda da ih sami lažiraju.
Jedna od mogućih mera zaštite je udruživanje proizvođača holograma s ciljem da se svi hologrami registruju kako bi se kontrolisala njihova primena i sprečila mogućnost zloupotrebe. Mogućnost za tako što je, međutim, sve veća, pošto je vrlo mali broj stručnjaka koji zaista mogu da odrede koliko je neki hologram autentičan, dok većina ljudi i ne primećuje razliku između pravih i lažnih svetlucavih oznaka na karticama koje primaju, ili na robi koja se nudi. Te su razlike toliko minijatrune da se golim okom ne mogu videti, a jedino stručnjaci poseduju opremu koja može to da utvrdi pouzdano.