Fišing: novi oblik kriminala na internetu

Fišing: Fišing je pojam koji zadaje glavobolju ne samo nekim naivnim korisnicima interneta nego i policiji. Označava slanje mejl poruka na koje je prikačen virus uz pomoć koga kriminalci kradu novac s tuđih računa. Otvaranjem fišing-mejla, korisnik aktivira virus koji kriminalcu šalje broj tuđeg tekućeg računa i lozinku. Šteta koju kriminalci time nanose samo u SAD je prošle godine iznosila dve i po milijarde dolara. I u Nemačkoj su ovom pošašću pogođene na hiljade ljudi pa se tim problemom već bave i stručnjaci Savezne kriminalističke službe, prenosi radio Dojče Vele
Postoji samo jedan način da se čovek zaštiti od krađe lozinki: da nikad ne otvara sumnjive poruke. Jer, najčešće je na te poruke prikačen neki štetni program, recimo neki trojanac. Spolja izgleda kao račun ili pismo, ali ako se samo klikne, on neprimetno pretražuje računar i šalje lične podatke. Pri tom je često nebitno ima li korisnik neki program za zaštitu od virusa. Trojanci su lukavo napravljeni programi. Oni čak uspevaju automatski da se obnove ako ih neki protuvirusni program otkrije i pokuša da ih onesposobi. Kao što protuvirusni programi automatski dobija update, tako je i sa trojancima.
Mirko Manske je službenik Savezne kriminalističke službe u Wisbadenu. S drugim vrhunskim kompjuterskim stručnjacima radi u odeljenju za sprečavanje kompjuterskog kriminala. Jureći kriminalce pokušavaju da provale kako funkcionišu trojanci koji, kad su jednom aktivirani, samostalno šalju kombinacije znakova stisnutih na tastaturi, takozvane dropove, na unapred određeni server negde na internetu. Otkriti gde se nalazi taj server, prava je igra mačke i miša, jer kriminalci često menjaju servere i služe se serverima na drugim kontinentima.
Nedavno smo pregledali jedan drop-server u Erfurtu. Na njemu je bilo 2,5 gigabajta dropova. Jedna drop-datoteka inficiranog računara imala je prosečno 3 kilobajta. Tu vidimo vrlo razvijeni softver, koji deli žito od kukolja: išpijunira se jedno uključenje na Ebay. Posle toga se odmah preko drugog remut-računala pokušava uključiti na Ebay. Ako to ne uspe, trojanac odmah podatke koje je isšpijunirao poništava.
Jedna firma je nudila inicijalni malware: „Reci samo šta tvoj malware treba da radi. Mi ćemo ti ponuditi servisni paket. Ako si spreman da platiš 1000 dolara mesečno, preuzimamo garanciju na šest mjeseci da nećeš biti otkriven.“
Ali, novac iz Nemačke mora nekako biti dopremljen u istočnu Evropu. I tu stručnjaci savezne kriminalističke službe vide svoju šansu. Kriminalci traže posrednike šaljući spamove s otprilike ovakvim sadržajem: „zaradite novac bez puno truda“. Posrednici koji bi trebalo kriminalcima da proslede novac moraju da žive u Nemačkoj, jer inostrana doznaka direktno s računa žrtve traje predugo i banke bi to primetile. Kad se novac s računa žrtve prebaci na račun posrednika, on biva obavešten mejlom ili telefonom, mora odmah da podigne novac, proviziju da zadrži, a veći deo uplatiti preko Western Uniona ili neke druge firme. Ali, u međuvremenu ni to više nije tako jednostavno.
Senzibilizirali smo državne tužioce i sudije za ovaj problem, pokazali smo im sporne mejlove, pa kad jedan inženjer u Darmštatu za tri uspešno obavljene transakcije dobije tri i po godine zatvora, onda to ima odjeka. Osetljivo mesto su posrednici. Bez posrednika čitav sistem u Nemačkoj više ne funkcionše, kaže jedan od službenika.
Iako je teško doći do glavnih kriminalaca, koji žive u Rusiji ili istočnoj Evropi, a za svoje prljave akcije koriste računare u Kini ili Istočnoj Aziji, Savezna kriminalistička služba se ipak može pohvaliti nekim uspesima. Za petama je nekim kriminalcima koji su pri vrhu prevarantske piramide, a već je bilo i nekih hapšenja.