Gugl objavio da je dostigao prekretnicu s kvantnim kompjuterom

Gugl kaže da je njegov eksperimentalni „kvantni procesor“ za samo nekoliko minuta završio proračun na kojem bi „tradicionalni superkompjuter“ radio hiljadama godina.

To otkriće danas objavljeno u naučnom časopisu „Nejčr“ (Nature) pokazuju da je „kvantno ubrzanje moguće postići u sistemu stvarnog sveta i da ga ne sprečavaju nikakvi neotkriveni zakoni fizike“, napisali su istraživači.

Kvantno računanje je rastuća i donekle zbunjujuća tehnologija za drastično ubrzanu obradu informacija. Kvantni računari bi jednog dana mogli da iz temelja preobrate obavljanje zadataka za koje bi postojećim računarima bile potrebne godine rada, uključujući potragu za novim lekovima i optimizaciju planiranja gradova i saobraćaja.

Ta tehnika se oslanja na „kvantne bitove“ ili „kjubitove“ (qubits) koji mogu da istovremeno registruju podatke vrednosti i nula i jedan, što su vrednosti računarskog jezika. Velike tehnološke kompanije Gugl, Majkrosoft, IBM i Intel živo se bave tom tehnologijom.

Pošto mogu imati višeznačnu prirodu, „kvantne stvari mogu biti na više mesta istovremeno“, rekao je Kris Monro, fizičar Univerziteta Merilend, osnivač preduzeća za kvantna istraživanja „IonQ“. „Pravila su vrlo jednostavna, samo su zbunjujuća“, dodao je on.

Guglovi nalazi, međutim, već nailaze na odbacivanje drugih istraživača. Jedna verzija Guglovog dokumenta se pojavila na internetu prošlog meseca i istraživači su je zapazili pre no što je povučena.

IBM se ubrzo osvrnuo na tvrdnju Gugla da je postigao „kvantnu nadmoć“ što znači da se stiglo dotle da kvantni računar može da obavi proračun koji tradicionalni računar ne može ni tokom svog celog radnog veka. Dokument Gugla koji je nakratko bio na internetu, pokazao je da je računanje za koje bi najbržem superkompjuteru na svetu bilo potrebno 10.000 godina, Guglov kvantni procesor „Sycamore“, završio za svega tri minuta i 20 sekundi.

Ali istraživači IBM-a kažu da je Gugl potcenio „konvencionalni super-računar“ koji se zove „Summit“, i da bi on mogao istu računicu završiti u roku od dva i po dana. „Summit“ je delo IBM-a i radi u Nacionalnoj laboratoriji Ouk Ridž, u ​​Tenesiju.

Gugle nije komentarisao te tvrdnje IBM-a.

Bez obzira na to da li je Gugl postigao „kvantnu nadmoć“ ili ne, njegovo otkriće može biti važno konkurentima, a ukazuje i da rad na tom polju sazreva.

„Tačka ‘kvantne nadmoći’ koju je Gugl navodno postigao, ključni je korak u potrazi za praktično upotrebljivim kvantnim računarima“, napisao je Džon Preskil, profesor Instituta Kaltek iz Kalifornije koji je izvorno skovao termin „kvantne nadmoći“.

To znači da istraživanje „kvantnog računanja“ može ući u novu fazu, napisao je on, iako će do znatnijeg uticaja na društvo „možda proći i decenije“.

Od proračuna koji je obavio kompjuter Gugla, ima malo praktične koristi, napisao je Preskil, dodajući: osim za testiranje procesora.

I Monro je to rekao. „Zanimljivija tačka biće kada se napravi neka korisna aplikacija“, rekao je Preskil.