Maliciozni napadi na Internetu kao i na unutrašnjim mrežama kompanija, organizacija, pa i država, odavno su prestali da budu samo krađa podataka, širenje propagande ili krađa novca sa bankovnih računa.
Današnji hakeri – ili grupe hakera, mogu privremeno onesposobiti električne mreže, hidro, termo i nuklearne elektrane, komunikacije i telekomunikacione provajdere. S toga nije čudno da sve zemlje NATO, kao i Rusija, Kina i Indija imaju posebne jedinice „državnih hakera“, uglavnom pri vojsci ili obaveštajnim službama. Sajber-napadi su postali legitimno oružje kako u internet ratovima, tako i onim „klasičnim“.
Nekoliko gradova u Ukrajini, kao i pojedini delovi Kijeva, tokom 2015. i 2016 godine, su ostali u mraku zbog hakerskog napada na računare u jednoj elektro – centrali.
Nedavni nestanak struje u celoj Venecueli se takođe pripisuje izuzetno sofisticiranom hakerskom napadu. Takođe, Američka sajber komanda je uspešno izvela napad na Iransko nuklearno postrojenje 2010, koristeći Stuxnet tehnologiju.
U pitanju je vrsta naprednog računarskog virusa, koji može sam da se unapređuje i sakrije na računarima – žrtvama, te može biti neotkriven godinama.
Francuska procenjuje da bi samo jedan sajber napad na elektro mrežu koštao privredu i građane 1.7 milijardi eura nedeljno. Veliki broj ekektro kompanija u EU koristi već zastarelu tehnologiju u svojim mrežama – neke od stanica još koriste Unix OS i 486 računare.
Sasvim je sigurno da će stručnjaci za računarsku bezbednost biti veoma traženi u budućnosti, a od njihovog znanja će zavisiti banke, bolnice, kompanije, pa i cele države.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.