Hijerarhija prepoznavanja detalja i celine

Istraživači u MIT laboratorijama konstruisali su kompjuterski model koji podražava sistem ljudskog vida i može da otkriva i prepoznaje različite predmete ili ljudske likove. Ovakav sistem mogao bi da se primenjuje u sigurnosnim uređajima ili pametnim senzorima, koji upozoravaju vozače na pešake ili neke druge prepreke na putu, kao i da pomognu u razvoju vizuelnih pretraživačkih endžina.
Da bi prepoznao automobil, na primer, kompjuter mora da ima nekakav obrazac, ili kompjutersku predstavu koja je specifična za taj objekat. Takav obrazac omogućuje kompjuteru da razlikuje automobil od okolnih prdmeta, ali mora da bude dovoljno fleksibilan da uključi u sebe najraznovrsnije tipove automobila, kao i sve moguće uglove, i pozicije u kojima se on može naći, različite boje i svetlosne uslove. U protivnom bi na osnovu analize slika samo na osnovu odnosa svetlih i tamnih piksela, recimo, dva portreta različitih osoba izgledala sličnije nego dve slike iste osobe napravljene iz različitog ugla.
Naučni tim MIT usredsredio se na otkrivanje algoritma na osnovu kojeg čovekov mozak u nizu slika pronalazi zajedničke odlike i sličnosti (recimo, dva točka koja dodiruju put označavaju auto i sl.). A zatim i na hijerarhiju sukcesivnih slojeva u delu mozga zaduženom za vizuelno. Otkrili su da prvi slojevi kore mozga otkrivaju jednostavnije crte predmeta, kao što su ivice, dok naredni, „viši“ slojevi integrišu te informacije da bi oformili čovekovu percepciju predmeta kao celine.
Zatim je napravljen kompjuterski model koji je obuhvatio deset miliona jedinica koje se ponašaju kao klasteri neurona u vizuelnom korteksu mozga, a sami klasteri organizovani su, po sličnom modelu, u slojeve.
Na taj način, mašina može da formira vizuelne predstave i prepoznaje predmete baš kao i čovek, bez obzira na položaj predmeta. Složenije jedinice, tako, mogu da prepoznaju crte bez obzira na njihovu veličinu ili poziciju.
Prvi testovi zaista su ohrabrujući. Spomenuti kompjuterski model uspešno je prepoznavao predmete u 95 odsto slučajeva. Stručnjaci, ipak, dodaju da je ljudski vid još uvek u prepoznavanju mnogo bolji od bilo kog kompjuterskog sistema, i zato je svako ugledanje tehnologija na biologiju dobrodošlo.
Trenutno sistem kompjuterskog viđenja prepoznaje nepomične slike, ali će uskoro isto moći s videom.