I mašine će imati dušu

Nekoliko evropskih zemalja udružilo je naučne timove radi razvoja robota koji će moći da ostvaruju tešnju komunikaciju s ljudima, i biti sposobni da uče od njih, ali i da na ljudske postupke reaguju na društveno i emicionalno prihvatljiv način.
Ovo je suština novog robotičkog projekta Evropske unije, u kome će uzeti učešća 25 najeminentnijih naučnika iz tih zemalja, predvođeni britanskim stručnjacima sa Univerziteta Herfordšir. U naredne tri godine, u ovo istraživanje biće uloženo 2,3 milijarde evra.
Kako su nedavno preneli vodeći mediji, nova generacija „osećajnih“ robota moći će da dobija senzorski input od ljudi s kojima interaktuje i u skladu s tim da koriguje svoje ponašanje.
Kao što smo u više navrata pisali, poslednjih godina u svetu je naglo poraslo interesovanje za usavršavanje robota tako što će im se nekako „presaditi“ razne čovekove osobine, pa su, tako, ove „humanoidne“ mašine počele da dobijaju razne senzore koji im omogućuju pirjem čulnih informacija iz spoljašnjeg sveta i da na njih „inteligentno“ reaguju. Sada je na red došlo i „vaspitanje“ sve savršenijih tvorevina veštačke inteligencije, u skladu sa najboljim pravilima bihevioralne psihologije. Zbog toga će se u evropskom timu robotičara naći i prvorazredni stručnjaci za razvojnu psihologiju i neurolozi.
Roboti će, naime, analizirati ljudske reakcije i učiti da i sami u identičnim situacijama postupaju na isti način. Pri tom, roboti će biti usmereni svaki ponaosob, na posebnu vrstu emocija, odnosno na različite vidove emocionalnih interakcija. Zajedničko im je što će svi, pri tom, imati pred sobom „feedback“ koji primaju od ljudi. Taj „feedback“ dobijaće uz pomoć kamera za vizuelno praćenje, zatim od zvučnih senzora ili senzora koji mogu da isplaniraju rastojanje između mašina i ljudi .
Jedan od vidova robotskog učenja biće i izvlačenje zaključaka iz ljudskih pokreta. Poznato je, naime, da pokreti tela odaju mnogo štošta o raspoloženju čoveka. Pri tom će se voditi računa da u procesu učenja uglavnom dobijaju takve informacije koje će im pomoći da razluče emotivna stanja kao što su ljutnja, sreća ili usamljenost. Na osnovu tako stečenog „znanja“ i iskustva roboti će, nadaju se inženjeri, prepoznajući ih u ljudima, znati kako da reaguju ako su učinili nešto „loše“ i razljutili čoveka. Ilii, obrnuto, znaće da za svoj trud da ljudima ugode, treba da budu nagrađeni osmehom i radosnim pogledom. To će robotima pomoći da kad „odrastu“, sami izdiferenciraju emocije koje su kod ljudi izazvali svojim ponašanjem. Već je stvoren i prototip robota koji sledi ljude svuda gde pođu i adaptira se na okolinu na isti način kao i ljudi koje prati i imitira, u skladu sa načinom na koji ljudi koje prati to rade.
Osim Velike Britanije, u ovaj projekat uključene su i Francuska, Švajcarska, Grčka i Danska.