Indija: 89 odsto radnika više veruje robotu nego svom ljudskom šefu

Još uvek čekamo čvrste dokaze o tome kako bi se to moglo dogoditi, ali u međuvremenu u Indiji, istraživanje je pokazalo da 89 odsto radnika ima više poverenja u robote nego u svoje ljudske menadžere, dok je u Kini to 88 odsto, piše Pcpress.rs. Slede ih Singapur (83 odsto), Brazil (78 odsto), Japan (76 odsto), UAE (74 odsto), Australija/Novi Zeland (58 odsto), SAD (57 odsto), Velika Britanija (54 odsto) i Francuska (56 odsto).

U studiji, koju su u utorak, 15. oktobra, objavili američka softverska kompanija Oracle i istraživačka firma Future Workplace, učestvovalo je 8.370 zaposlenih, menadžera i radnika za ljudske resurse iz deset zemalja od jula do avgusta ove godine. Njihova saznanja otkrila su da je nivo poverenja Kine u robote na radnom mestu znatno iznad globalnog proseka, a oko dve trećine radnika priznalo je da oseća optimizam u pogledu robota-kolege.

„Tokom protekle dve godine otkrili smo da su radnici postali optimističniji kako su više prihvatali AI na radnom mestu“, izjavio je Dan Schawbel, direktor istraživanja u kompaniji Future Workplace.

„Ova studija pokazuje da AI redefiniše ne samo odnos radnika i rukovodioca, već i ulogu menadžera na radnom mestu koje pokreće AI. Na osnovu nalaza, menadžeri će ostati relevantni i u budućnosti ako se usredsrede na to da budu ljudi i koriste svoje takozvane soft veštine, a tehničke veštine i rutinske zadatke ostavljajući robotima.“

Iako postoji optimizam u pogledu ulaska AI-a među radnu snagu, to nije nužno neutemeljeno. Studija je pokazala trend koji bi mogao da se pokaže problematičnim: 26 odsto učesnika veruje da AI nudi nepristrasne informacije. AI kreiraju i obučavaju ljudski programeri, a globalnu industriju softverskih developera trenutno čini samo 27,5 odsto žena. Pošto su žene u velikoj meri nedovoljno zastupljene u tehnološkoj industriji, neizbežno je da AI testovima preti rodna pristrasnost.

Već smo videli da se to događa sa vodećim asistentima u industriji, uključujući Apple-ov Siri i Amazon-ov Alexa. Ovim asistentima su podrazumevano dodeljena ženska imena i glasovi i napravljeni da budu od pomoći, što produbljuje štetne rodne pristrasnosti koje sugerišu da bi žene trebalo da budu tu da pomažu, a ne da im se pruža pomoć.

Nalazi istraživanja o AI u domenu radne snage dolaze u vreme kada se AI koristi više nego ikad na radnom mestu – gotovo polovina učesnika ankete je rekla da koristi neki oblik AI-a u svom svakodnevnom radu. Iako u holivudskim filmovima i medijima ljudi strahuju od robota, četvrtina ispitanika je izjavila da je njihova veza sa AI na poslu „puna ljubavi i zahvalnosti“.

Iako nema sumnje da bi veliki broj radnih mesta moglo da ima koristi od pomoći robota – za administrativne zadatke i rešavanje problema – ne bi trebalo slepo da se oslanjamo na AI kada je u pitanju poboljšavanje radnog mesta. Trebalo bi se zapitati kako je stvoren, razvijen i da li ga je obučavala samo jedna demografska grupa. Da bi svi imali koristi od AI-a, raznovrsniji tim bi trebalo da bude za „volanom“ stvaranja ove tehnologije – tada možemo da počnemo da joj verujemo.