Inteligentni video

Trend „opamećivanja“ pametnih tehnoloških sprava kojima se čovek okružuje nastavlja se. Takav je slučaj i sa bezbednosnim kamerama. Terorističke pretnje ubrzale su njihovo instaliranje na mnogim javnim, a ne samo poslovnim i privatnim lokacijama, a istraživači pokušavaju da ih usavrše kako bi mogle da analiziraju podatke koji se dobijaju na osnovu njihovih snimaka. I da, recimo, signaliziraju pojavu sumnjivog prtljaga na aerodromima, pogađaju da li neko nešto krije ispod obuće (eksploziv, švercovanu robu), da li je teži nego što bi trebalo da bude na osnovu građe i sl. Tako bi kamere mogle da budu mnogo više od pomoći protiv suzbijanja raznih vrsta kriminala. Ne samo da obezbeđuju snimke koji su dokaz na sudu da je neko negde počinio pljačku ili ubistvo, već i aktivnije da pomognu u sprečavanju krivičnih dela i opasnosti.
Ova tehnologija već je dobila naziv „inteligentni video“.
Danas su kamere za nadzor skopčane sa pratećom službom u kontrolnim prostorijama gde bezbednosno osoblje stalno pregleda njihov sadržaj. Inteligentne kamere najnovije generacije, međutim, trebalo bi da broj nadzornog osoblja smanje na minimum, na taj način što će same analizirati podatke koji se vide na video materijalu. Time će one biti dostupnije i pojedincima koji će moći da ih koriste za nadzor svojih domova, ali i sveprisutne na železničkim stanicama, u transportu , na carini, avionima, školama i tržnim megacentrima.
Nedavno su u Vašingtonu instalirane kamere koje mogu da identifikuju pucnje i alarmiraju policiju. U Baltimoru su instalirane kamere koje emituju snimljene poruke i snimaju crtače grafita ili ilegalne deponije.
Kazina koriste sisteme kamera koji otkrivaju crte lica, i tako im omogućavaju da identifikuju varalice koje su već učestvovale u raznim kockarskim manipulacijama.
U Londonu su kamere za nadzor pružile ključni dokaz za identifikovanje jednog od napadača na podzemnu železnicu jula 2005. i još četvorice napadača koji nisu uspeli u sličnom pokušaju nekoliko dana kasnije. Ali su kamere mogle samo da pomognu u istrazi, ne i da spreče napad.
Pametne kamere će verovatno ostvariti snove Velikog brata. Čak će se i granice u budućnosti tako nadzirati da ni miš neće moći preko njih neopaženo da se provuče. Tajna je u kompjuterskim algoritmima koji omogućuju da se podaci do kojih se na video snimku dođe, na licu mesta tumače.
„Oko“ je, kako to slikovito reče jedan od inženjera ove nove tehnologije praćenja, konačno dobilo „mozak“.
Istraživanja tih algoritamskih obrazaca vrše se, paralelno, u više naučnih centara sveta. Tako su, recimo, profesori i postdiplomci na Univerzitetu Merilend usavršili sistem koji prepoznaje karakterističan način hoda nekog pojedinca da bi utvrdio da li je on pretnja po bezbednost.
Recimo, osoba koja nosi teži teret ili oružje ispod sakoa ili jakne drukčije hoda nego neko ko nije opterećen. Ovaj sistem isto tako procenjuje visinu osobe koja se nalazi u vidnom polju kamere.
Na kompjuteru na kom se vrši nadzor, oko slike osobe na ekranu iskrsava zelena boja koja ga obeležava, ali, ukoliko je pametni sistem otkrio nešto sumnjivo, boja smesta prelazi u crvenu i signalizira uzbunu. Recimo, ukoliko posetilac na parkingu krene u pogrešnom smeru od očekivanog, ili obilazi ostale automobile, a trebalo bi da uđe direktno u poslovnu zgradu. Sličnu tehnologiju koriste i američke vojne snage u Iraku i podzemne železnice u Barseloni. Njihove kamere imaju virtuelne perimetre koje kamere nadziru. Ukoliko neko pređe te perimetre, sistem šalje znak za uzbunu, a osoblje može da odluči da li je u pitanju osoba koja je zalutala ili naoružani uljez.
Mnogi veliki teretni aerodromi takođe koriste slične sisteme za nadzor kretanja robe i osoblja.