Interaktivni nervni centar

Martin Ver, jedan od osnivača rok grupe iz osamdesetih, Heaven 17, sledećih nekoliko meseci boraviće na turneji u kojoj će demonstrirati nove mogućnosti muzike, uz pomoć najsavremenije digitalne tehnologije. On će širom Britanije održati seriju koncerata posvećenih modernoj umetnosti zvuka koje, po njemu predstavljaju uvod u „Budućnost zvuka“, odnosno muzike u najširem smislu reči, koja se ne sastoji samo od šablonskih, konfekcioniranih ritmičko-melodijskih stereotipa današenje pop muzike..
Sličan poduhvat, možda još ambiciozniji, namarava da pred publikom izvede i kultni istraživač domena novog zvuka, Brajan Ino, koji će svoje kombinovane zvučno-vizuelne instalacije predstaviti , najpre u gradiću Gejtshed, već krajem januara, pod nazivom Konstelacije (77 miliona slika). On će iskoristiti kompjuterski softver da bi stvorio milione vizulenih permutacija na osnovu prvobitnih 300 slajdova, zapravo rukom oslikanih slika velikog formata. Kombinovanjem 30 monitora sa meandrirajućim vizuelizovanim saundtrakom, melodijom i različitim preklapajućim „vodenim čaršavima“ drugih zvukova, Ino teži ostvarenju originalnog audio-vizuelnog spektakla koji, možda, predstavlja budućnost kućne zabave, ako ne i budućnost samog zvuka.
Martin Ver već nekoliko godina sarađuje sa inženjerima zvuka na izradi zvučnog sistema koji publici omogućuje da sluša trodimenzionalne „zvučne pejzaže“ (soundscape), oslanjajući se na tehnologiju surround-sounda koja se već koristi u bioskopima. Ver i njegov tim teže da prodube to iskustvo nudeći zvuk iz 16 izvora, koji se mogu vizuelizovati i kao blokovi na kompjuterskom ekranu, i pomerati mišem. On će svoj audio-vizuelni šou izvesti i u drugim engleskim gradovima, u Noriču, Londonu, Šefildu, predstavljajući oko 30 učesnika koji će svake večeri ponuditi različit izbor instalacija. Tako će „Troika“, dizajnerska konsalting agencija iz Londona demonstrirati tehnologiju koja omogućava da se čuje sve: od zvuka magnetskih talasa do zvuka koji kompjuter čuje kad čita podatke sa kompjuterslkog diska (piskavo-prodorne i čudne, naglašeno ritmične zvučne kombinacije).
En Hil izvešće delo pod nazivom „Sinapsa svemirske stanice“, koji predstavlja kako kaže, „interaktivni nervni centar“, koji autorka želi da instalira na nekoj međunarodnoj svemirskoj stanici da bi interpretirala podatke koji se na toj stanici prikupljaju. Brajan Dafi predstaviće „Modifikovani orkestar igračaka“: svirku elektronskih instrumenata koji su napravljeni od odbačenih dečjih igračaka. Flinton Čok predstavlja se horskim pevanjem snimljenim na lokalitetu neolitskihm humki u Irskoj.
Ova vrsta zvučnog eksperimentisanja nije posve nova: vuče korene iz umetnosti evropske avangarde pre jednog veka (i autora poput Luiđija Rasola i Erika Satija), ali i iz šezdesetih, kada je Maks Nojhauz publiku na jednom svom predavanju umesto da održi govor, ukrcao u autobus i odveo da sluša zvuke električne centrale.
U tom smislu, „Budućnost zvuka“ mogla bi biti korak unazad ka koncertnoj dvorani, ali je ta vrsta predstavljanja pogodna da umetnik na jednom mestu i pred ogromnim auditorijumom prikaže sve mogućnosti koje nudi tehnologija u oblasti umetnosti zvuka. On veruje da je budućnost muzike u povezivanju različitih disciplina i stvaranju hibridnih formi kakve su Inove zvučno-vizuelne Konstelacije.
Koncertne dvorane, međutim, neće uvek biti nužne. Neki eksperimentatori koriste novi zvuk i u advertajzingu i u kompjuterskim igrama, proširujući granice avangardne umetnosti zvuka. Umetnik zvuka po imenu Skener, konstruiše neobičnu trubicu za automobil, koja će na repertoaru imati čitavu seriju originalnih zvučnih poruka, od one „Uspaničen sam“, pa do „Nisam mnogo uzbuđen“, ili „Moja žena se porađa“. Drugi Skenerov projekat još je zanimljiviji, to je uređaj koji prevodi ambijentalnu buku oko nas u nešto zanimljivije zvuke, uz pomoć komplikovanog kompjuterskog algoritma koji te zvuke uhvaćene s prozora vašeg stana pretvara u posve novo audio izvođenje. „Mislim da mnogi umetnici danas zvuk koriste kao paletu. Prizivaju zamišljene svetove. Sve više teže ekološkoj ideji zvuka, da pokažu kako on fizički deluje oko vas i kako može da se iskoristi u razne svrhe, čak i medicinske.“, kaže Skener. On je već napravio odgovarajući zvučni pejzaž koji će biti kratko vreme korišćen u jednom plivačkom bazenu u bolnici u Njukaslu. Razvio je i saundtrak koji smiruje usplahirene i potresene rođake dok pohode svoje umrle bližnje u mrtvačnici za žrtve saobraćajnih udesa u Parizu. Ljudi na različitim mestima sve više počinju da slušaju neobične note i zvuk. I nikad se ne zna koliko će novih poklonika ti zvuci privući, piše londonski Tajms.
U isto vreme dok umetnici zvuka teže vizuelizovanju i proširenju zvučnih instalacija i na druge medije, naučnici okrenuti tehnologijama budućnosti takođe se okreću zvuku. Paris Smaragdis, istraživač iz MERL laboratorije na Kembridžu u Masačusetsu, SAD, ukazuje na značaj slušne dimenzije u mašinama i robotima budućnosti. Razvoj veštačke inteligencije, upozorava on, dosada je izuzetnu pažnjuu posvećivao poglavito vizuelnim problemima. Rezultat toga je, pored ostalog, da su danas mnogi kompjuteri i ATM mašine opremljeni kamerama. Ali, ostala čula nisu bila u fokusu naučnika. Pogotovo ne slušna komponenta. Mada kompjuter danas, uz odgovarajući softver, može da prepoznaje govor, nije se mnogo odmaklo u ovoj vrsti istraživanja zvuka i sluha kod različitih kompjuterskih mašina
Međutim, sluh je, kaže Smaragdis, daleko značajniji za mnoge druge zadatke. Pomoću njega čujemo kola koja ne vidimo dok se približavamo pešačkom prelazu, i čujemo psa koji nam preteće reži iza leđa. Mašine koje imaju sposobnost da „slušaju“, nadalje, zahvaljujući tom svojstvu mogu da čuju i identifikuju prisustvo preživelih ispod ruševina, da ukažu vojnicima iz kog je pravca pucano na njih, da osluškuju probleme s disanjem kod pacijenata na intenzivnoj nezi i i sl.