Internet kao drugi način postojanja

Što ljudi više koriste Internet, više gube kontakt sa svojom okolinom, okreću leđa tradicionalnim medijima, prestaju da kupuju u prodavnicama i da se kreću među ljudima. Ovo su tvrdnje Stanfordove (www.stanford.edu) studije o Internetu i društvu.
Još na početku 2004. Rojters je objavio nalaze prvog Internet projekta s karakternim crtama tipičnog korisnika Interneta. Još tada to nije bio štreber. U Internet projektu nazvali su ga Webljanin (eng. Netizen). Webljanin je ažurni čitač knjiga koji odbacuje televiziju i aktivno se socijalizuje. Očigledno je da je Internet od 2000. kada je rađena stanfordova studija do 2004. znatno promenio svoje lice – putem povezivanja postao je istinska mreža ljudi raznih profila i interesovanja.
Grupe kao Facebook ili Myspace spajaju stare prijatelje preko imena, grade i održavaju kako virtualna, tako i stvarna prijateljstva. Ranije nevoljni gledaoci dnevnika življe osećaju stvarnost pomoću klipova na Youtube-u. Sama mogućnost pretraživanja daje non-stop otvorenu biblioteku punu informacija o željenoj stvari. Širom sveta sve je manje kritičara ovog multipraktičnog medija. Zamerke na čitljivost, šturost informacije, komplikovano korišćenje pobeđene su makar i količinom informacija o kojima je reč. Vesti i zabava, kupovina i prijatelji – sve je tu, uokvireno šarenim prozorima s gomilom dugmića. Webljanin se sve više oslanja na Internet. Da li to znači i da je sve manje prisutan u stvarnosti?
Njegova stvarnost, nažalost, kako poručuje i Wikipedia, u velikoj meri i jeste Internet. Webljanin učestvuje u njegovom rastu i razvitku, istovremeno ohrabrujući slobodu govora i otvoreni pristup. On je borac za Internet ideale, barem u onom delu vremena kada razmenjuje gledišta, otvara teme i priključuje se grupama.
Poput srednjevekovnih gradova podeljenih u esnafe zanatlija, u virtualnom prostoru vidimo zbijene grupice slično orijentisanih. U tom prostoru nacionalnost često nije ništa više od podebljanih slova imena ili zastave. Čak i kada od nje sve bukti – kao na zloglasnom Stormfrontu, to su samo dobro poznati forumi sa emotikonima i šarenilom. Internet stvara određenu dozu distance između korisnika i sadržaja samom formom prikazivanja.
Budući da na taj način stvarnost biva umrtvljena, možemo reći da Webljaninov napor da se uključi u društvo dovodi do pasivnog odnosa prema svetu. Taj odnos iskazan u komentarima, istim animiranim emotikonima, sličicama, avatarima i potpisima, formira Webljaninov statični identitet koji ne mora da isključi njegov život u stvarnosti.
Promene koje se danas uviđaju logičan su nastavak onih uočenih u prve četiri godine 21. veka. S porastom korisnika Interneta nastala je i potreba za individualnim predstavljanjem, digitalnim identitetom, pasošem koji bi nas predstavljao koliko i firmu zvanična prezentacija. Ostaje da se veruje da nepokretne slike nas zarobljenih u virtualnom svetu nikada neće biti dovoljno velika opsena da preuzmu našu svakodnevicu i da stvarni identitet neće dozvoliti da ga digitalni namami i porobi, ta da će naše slike očuvati sećanje na svoju svrhu.