Intuitivniji operativni sistem i interfejs

Tokom 2007. godine mnogi đaci i studenti u Tajlandu, Libiji i drugim zemljama u razvoju dobiće svoj prvi kompjuter. Reč je o konačnom ostvarivanju projekta „Jedan laptop za svako dete“ u kome će mališani dobiti prve računare koji će koštati samo 150 dolara. Ono što je naročito interesantno je to da njihovo iskustvo u radu sa računarom neće biti nimalo nalik radu na standardnoj PC mašini.
Za većinu dece, XO mašine, kako ih zovu, biće najverovatnije prvi kompjuter koji su ikada koristili. Pošto nemaju nikakva očekivanja kakav bi PC trebalo da bude, tvorci ovog laptopa su iznova kreirali dizajn interfejsa za koji smatraju da će biti intuitivan za decu, tako da se mogu zaboraviti prozori i druge stvari na koje smo mi navikli kada uključimo računar.
Kompletan rezultat je neobičan i možda riskantniji nego bilo koji drugi aspekt računara o kom se pričalo – čak i onaj ekonomski deo kao što je ručica za punjenje baterije. Kada se bude uključio mali zeleno-beli XO laptop na ekranu će se, u centru, pojaviti ikona nacrtane figure čoveka okružena belim prstenom. Ostatak desktopa ima crn okvir sa ostalim ikonama. Ideja bi trebalo da je očigledna – ikona u sredini predstavlja studenta a prsten sadrži programe koje je student pokrenuo, što se može uraditi klikom na odgovarajuću ikonu sa crnog okvira.
Kada korisnik ove mašine poželi da vidi „susedstvo“ (kod XO mašine se koristi taj terminu umesto „desktopa“) na ekranu će se možda pojaviti figure u drugim bojama. To će pokazivati ko je u blizini sa istom mašinom pošto XO laptopovi stižu sa ugrađenim sistemom bežičnog povezivanja. Pomeranjem kursora preko ikona drugih osoba pojavljivaće se njihova imena ili fotografije. Kada se bude kliknulo na neku od njih otvara se mogućnost za čet ili saradnju na nečemu što se radi – umetnički projekat ili muzički program pošto računar dolazi sa ugrađenim zvučnicima.
Ovakav dizajn delom oslikava pametan pokušaj da se što više izvuče iz ograničene moći mašine – da bi XO bio što jeftiniji korišćen je Linuks operativni sistem, AMD procesor na 366 MHZ, nema hard disk već je tu fleš memorija od 512 MB, plus USB 2.0 port preko koga će se povezivati dodatni smeštajni kapaciteti za podatke.
Međutim, glavni motiv za ovakav dizajn kompjutera je stimulacija obrazovanja koja će biti bolja nego kod prethodnih kompjutera. Nikolas Negropont, čovek koji je pokrenuo ovaj projekat pre dve godine, kaže da je namerno želeo da izbegne mogućnost da deci podari kompjutere koje će možda jednog dana koristiti na poslu.
„Jedna od najtužnijih stvari u školskim kompjuterskim laboratorijama je da tamo deca uče da koriste Word, Excel i POWERPOINT. Smatram to kriminalom jer deca treba da prave stvari, komuniciraju, istražuju, dele a ne da rade sa automatizirajućim alatkama koje se koriste na poslu“, zaključuje Negropont.
XO laptop mašine stoga nemaju „foldere“ koji primoravaju korisnika da pamti gde je pohranio informaciju umesto da pamti zašto je koristi. Umesto njih XO mašine imaju sistem organizacija oko „dnevnika“ – automatski generisanog loga svega onog što je korisnik uradio na računaru. Oni potom mogu da pregledaju svoje dnevnike da bi videli svoj rad i ponovo otvorili fajlove koje su napravili ili menjali tokom sesije.
Iako su ovi kompjuteri fokusirani na školu, njihovi kreatori ne žele da iko pomisli da je reč samo o igrački. Na VO mašini može da se pokrene veliki broj programa – uključujući veb-brauzer, procesor teksta ili RSS čitač koji je naročito popularan za apdejt blogova. Pored toga ovi kompjuteri imaju ugrađenu kameru i ekran u boji koji se prebacuje u monohromatski režim rada po jakom suncu kako bi se lakše videlo šta piše na njemu.
„Verujte mi da se nasmejem kada ljudi kažu kako je XO obogaljena mašina i kako bi deca trebalo da dobiju ‘pravi’. Ja ću ubrzo ostaviti moj računar i koristiti samo XO. On će biti daleko bolji i to po mnogim bitnim stvarima“, naglašava Negropont.
Operativni sistem „Sugar“ (Šećer) dostupan je na netu, a do sada je izazvao oprečna mišljenja. Neki kažu da, iako izbegava kompleksnost nasleđenu iz operativinih sistema Epla ili Majkrosofta, čak i „Sugar“ stvara drugačiji složeni sistem kojim mora da se ovlada. Uspeh celog projekta zavisi od toga koliko će ovladavanje ovim sistemom biti uspešno. Doduše, već je planirano da u svaku školu gde budu stizali XO kompjuteri dođe i jedan stručnjak koji će sa decom i učiteljima raditi mesec dana kako bi svi mogli da rade na ovoj mašini. Sam Negropont veruje da će deca naučiti sistem tako što će ga istraživati i podučavati jedni druge.
Vajan Vota, koji je pokrenuo blog kako bi pratio ovaj projekat jer je bio skeptičan po pitanju realizacije, kaže da je OS Sugar „zadivljujući redizajn“. „Nije kao Linuks, nije kao Vindouz, niti kao Epl. Impresioniran sam kako su napravili novi interfejs koji je različit i bolji od onoga što imamo danas“, kaže on i dodaje da, pošto nije dete, ne zna koliko će sve to biti intuitivno za najmlađe.
Prema planovima OS, prvi mališani moći će da testiraju „Sugar“ već u februaru. Do jula će nekoliko miliona dece u Brazilu, Argentini, Urugvaju, Nigeriji, Libiji, Pakistanu, Tajlandu i Palestini dobiti svoje XO laptopove.