Izbor pravog internet hostinga

Za one kojima su internet pojmovi manje bliski, najpre objašnjenje šta je internet hosting. Ako je tvoj internet sajt virtuelna zgrada na Internetu, onda je hosting virtuelna parcela na kojoj je sajt sagrađen. Po toj analogiji sa stvarnim svetom, internet domen je virtuelna adresa koja govori u kojoj ulici i na kom kućnom broju se nalazi sajt.

Adrese e-pošte, ako su na istom domenu kao i sajt, mogu da se shvate kao pojedinačna imena onih koji žive u toj virtuelnoj zgradi (poštansko sanduče im se nalazi na toj zgradi). Na primer: adresa e-pošte „[email protected]“ znači da Veboljub Domenović živi u Domenskoj ulici, u Srbiji. Zato bi „[email protected]“ davalo potpuno pogrešnu sliku o našem virtuelnom liku, jer on ne živi u Džimejlskoj ulici, u nekoj nedefinisanoj zemlji. Zato je bitno imati e-poštu na svom vlastitom domenu.

Hosting – mesto gde žive sajtovi i e-pošta

Internet hosting je servis koji, između ostalog, obuhvata web hosting i e-mail hosting, a zbog očigledne gore opisane povezanosti adrese sajta i adrese e-pošte, uobičajena ponuda usluga internet hosting provajdera uključuje rešenja za obe potrebe.
Internet domen i internet sajt su međusobno povezani upravo kroz web hosting, kao servis koji omogućava smeštanje, opsluživanje i održavanje fajlova i baza podataka internet sajtova, kao i obezbeđivanje njihove veze sa Internetom. Dok se na web serverima nalaze sajtovi, preko mail servera se prima i šalje elektronska pošta.

Koja vrsta web hostinga ti stvarno treba?

Kao i za mnoge druge internet potrebe, postoje i besplatne hosting platforme, koje ipak nisu preporučljive za iole ozbiljan nastup na Internetu, jer su plaćeni hosting servisi relativno jeftini, a kod besplatnih servisa, logično, ne postoji bilo kakva garancija kvaliteta i nivoa usluge. Danas su u ponudi provajdera aktuelne tri vrste hostinga: deljeni, namenski i klaud.
Deljeni (shared) hosting podrazumeva deljenje resursa jednog web servera za više korisnika, to jest za više internet sajtova. Ovo je ekonomičan, pristojan i uobičajen izbor za većinu korisnika koji nemaju preterano zahtevne ili izuzetno posećene sajtove. Mana ovog rešenja je što opterećenje jednog sajta, može da utiče na druge sajtove koji su na istom serveru.

Namenski (dedicated) hosting je dodeljivanje web servera za samo jedan internet sajt i njegove prateće servise, tačnije za potrebe samo jednog korisnika. Ovakva usluga je namenjena za one koji imaju potrebu za vrhunskim performansama svojih sajtova, vezanih za veliki protok, visok nivo bezbednosti i garantovanu dostupnost. Danas su namenski web serveri najčešće virtuelni računari (VPS – Virtual Private Server), koji dele resurse jednog snažnog servera, tako da se svaki od njih ponaša kao zasebna mašina sa svojim operativnim sistemom i svojim resursima.
Klaud (cloud) hosting je usluga koja pruža kompletnu virtuelizovanu infrastrukturu uključujući servere, mrežu, skladišni prostor i sistem za upravljanje, koji čine računarski „oblak“. Oblak omogućava laku skalabilnost i zakup resursa prema potrebama, kao i rad aplikacija visoke dostupnosti.
Pogledaj infografik sa ilustrovanim objašnjenjima za izbor hostinga.

Na šta da obratiš pažnju u hosting ponudama?

Paketi usluga koji nude hosting provajderi su veoma različiti i, ponekad, teško uporedivi. Pre upotrebe hostinga posavetuj se sa svojim proizvođačem internet sajta, da se ne bi posle savetovao sa svojim lekarom i farmaceutom, jer ovde leži najčešći izvor glavobolja svih vlasnika sajtova. Naime, često se u jeftinim hosting ponudama kriju zamke slabašnih resursa, loše podrške ili bezbednosnih rupa, koje itekako mogu da upropaste sav trud koji ste uložili na kreiranje internet sajta. Najpre analiziraj svoje realne potrebe: šta je to bez čega tvoj internet sajt ne može da radi i koje su to njegove specifične potrebe koje hosting mora da omogući?

Ukoliko provajder ne nudi opciju neograničenog prostora za hosting u svom osnovnom paketu usluga, treba da se ustanovi koliko prostora na disku web servera (u GB) treba za smeštaj sajta. Uvek mora da se ostavi i neka rezerva, jer sajtovi su “živ organizam”, na kome se stalno povećava količina sadržaja, pa i potrebna količina prostora. Da bi posetioci sav taj sadržaj i videli, mora da se zakupi odgovarajući protok internet saobraćaja (GB/mesečno), jer ne želiš da posetilac sajta, u sred posete, dobije sistemsku poruku da je protok za taj dan premašen. Slična situacija je i sa vremenom dostupnosti servera, jer se skoro svi provajderi kunu da su im web serveri dostupni 99,99% vremena, a nije baš uvek tako. Imaj u vidu da mali pad dostupnosti, za svega par promila, na 99,5% vremena, u praksi znači preko 43 sata nevidljivosti sajta na Internetu godišnje.
O čuvanju podataka na sajtu treba svako da brine i sam, ali je veoma praktično ako provajder nudi dnevne ili nedeljne sigurnosne kopije (backup) podataka. U tom slučaju je sajt mnogo bezbedniji, čak i u slučaju hakerskih napada. Za bezbednost sajta su bitna i softverska rešenja na serveru i autentikacija korisnika sajta, a preporučeno je da se transakcije sa serverom odvijaju putem HTTPS protokola, naročito za one koji se bave e-trgovinom. Za svakodnevno administriranje sajta bitan je i kontrolni panel koji provajder ima u ponudi, jer su neki od njih dovoljno jednostavni i intuitivni čak i za početnike. Takođe je bitna i hosting platforma, to jest podržani operativni sistemi (Linux ili Windows), kao i metode za upload podataka na server preko FTP pristupa. Neki hosting provaderi nude u paketu i CMS-ove za izradu sajtova, kao što je WordPress ili tzv. sajt bildere za laku izradu jednostavnih sajtova za početnike. Za tvoj internet identitet bitna je i mogućnost otvaranja većeg broja adresa e-pošte pod tvojim sopstvenim internet domenom.

I tvoj hosting provajder je…

Preporučujemo hosting provajdere koji imaju 24/7 tehničku podršku, preko e-pošte, telefona ili četovanja, jer nikad se ne zna u koje doba dana ili noći će podrška stručnih lica biti potrebna. A proveri i da li na njihovim sajtovima postoje stranice sa detaljnim uputstvima i najčešće postavljanim pitanjima i odgovorima. Neke od domaćih hosting provajdera, koji su ujedno i ovlašćeni registri nacionalnih internet domena, možeš da nađeš na domen.rs/registri, uz detaljan pregled usluga. Preporučeni redosled poteza je da registruješ domen, kreneš u izradu sajta koji se razvija na nekoj privremenoj radnoj adresi (obično je to pododmen proizvođača sajta), a kada se znaju svi potrebni parametri završenog sajta – tek onda se zakupi hosting, poveže domen na njega i prebaci sajt.

Preusmeravanja domena pre imanja sajta

Čak iako trenutno nemaš mogućnosti ili vremena da kreiraš svoj internet sajt, postoji način da koristiš svoj sopstveni internet domen. Naime, pojedini hosting provajderi nude uslugu tzv. parkiranja domena, pa ako preko njih registruješ neki od naziva nacionalnih internet domena, dobijaš potpuno besplatno ili uz veoma malu naknadu, pristup kontrolnom panelu i podešavanju parametara, što ti omogućava da podesiš preusmeravanje domena na bilo koju svoju internet lokaciju (npr. svoj blog na nekoj od blog platformi) ili na neki od profila na društvenim mrežama. Na sličan način možeš i da podesiš da imaš adresu e-pošte na svom domenu, iako još uvek nemaš svoj sajt.

Tekst preuzet sa www.domen.rs/izbor-hostinga